Faraon pred sudom

Korupcija, zloupotreba položaja i ubistvo - lista optužbi je dugačka. A pri tom je karijera Hosnija Mubaraka (38) počela tako sjajno. Rođen je 1928. u provinciji Menufija u delti Nila. Završio je vojnu pilotsku akademiju. Kao ministar odbrane tokom Jom-Kipur rata protiv Izraela postao je ratni heroj. Kada su militantni ekstremisti ubili njegovog prethodnika Anvara Sadata, Mubarak je kao tadašnji potpredsednik, 1981. preuzeo vlast. Od tada je, Mubarak, Egiptom vladao čvrstom rukom. Autoritarna vladavina obezbeđivala je njegovoj Nacionalnoj demokratskoj partiji na svim izborima ubedljivu većinu. Opozicije u pravom smislu reči nije ni bilo.

„Faktor mira“

Najveće uspehe kao šef države imao je u spoljnoj politici. Mnogi šefovi država videli su u Mubaraku faktor stabilnosti u regionu i pouzdanog saveznika u borbi protiv ekstremizma. U bliskoistočnom mirovnom procesu dugo je smatran važnim posrednikom - baš kao i u pregovorima oko Sporazuma iz Osla 1981. godine.

Ključ za mir je u dijalogu, rekao je tada Mubarak: „Moramo učiniti sve da približimo obe strane, htele to one ili ne. Moramo naći rešenje. Moramo razbiti začarani krug i, uz pomoć SAD, Egipta i drugih država, prevazići predrasude. Nema drugog puta“.

Međutim, na unutrašnje-političkom planu Mubarak je bio suočen sa velikim problemima. Od 1981. upravljao je državom na osnovu vanrednih zakona. Zvanično, hteo je da se odupre religioznom fundamentalizmu, ali u stvarnosti, da uguši opoziciju. Osim toga, državni organi zabranjivali su knjige intelektualaca. „Neislamski“ naučnici i homoseksualci su proganjani.

Veze sa vojskom

Mubarak je, na kraju, izgubio vlast zbog sve većih socijalnih problema u zemlji. Privreda je godinama stagnirala, nezaposlenost rasla, a rasle su i cene i životni troškovi. Početkom godine hiljade Egipćana protestovali su zbog toga, ali i zbog sve omraženijeg sistema nepotizma i korupcije. 11. februara Mubarak se konačno povinovao pritisku mase i rekao:

„Tokom ovih teških trenutaka kroz koje zemlja upravo prolazi, ja, predsednik Hosni Mubarak, odlučio sam da se povučem sa vlasti. Predajem upravljanje zemljom vojnom savetu.“

Sada je Mubarak pred sudom. U naletu egipatske revolucije vojno vođstvo, dozvolilo je da njihov predsednik posrne - time je omogućilo krivični proces, kaže Štefan Rol, stručnjak za Egipat iz berlinske fondacije „Nauka i politika“:

„Lično imam utisak da i unutar vojnog vođstva ima osoba koje su zainteresovane za dublje suočavanje sa starim režimom. Ne sme se zaboraviti da je i u vojnoj eliti bilo tesnih veza sa starom elitom, ali da je baš među oficirima srednjeg ranga bilo kritičkih glasova protiv privrednih mahinacija predsednikove porodice i njegovog najbližeg okruženja. Verujem da tu postoji određeni pritisak kako bi se te stvari istražile.“

Ukoliko bude proglašen krivim, Mubaraku preti čak i smrtna kazna.

Autori: Tomas Latšan / Hasan Znined / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković