Favorit koji se ne sviđa Vašingtonu

Epitet „sudbonosni“ se često lepi uz razne izbore, ali možda je ovaj put u Južnoj Koreji opravdan. Koliko je interesovanje pokazuje podatak da će izlaznost verovatno prebaciti 90 odsto. Više od deset miliona ljudi je već prevremeno glasalo, dakle više od petine biračkog tela.

Skandal u čijem je centru bivša predsednica Park Geun Hje nikoga nije ostavio ravnodušnim. Veliki broj Korejanaca mesecima je „marševima pod plamenom sveća“ protestovao protiv korumpirane šefice države. Nekoliko desetina njenih pristalica i danas, kada je ona u istražnom pritvoru, kampuje u šatorima pred sedištem vlade.

Demokratija je ovde mlada, tek tridesetogodišnja, ali je očigledno izrodila jaku protestnu kulturu i stanovništvo sa osećajem za politiku.

Nije iznenađenje da je pred izbore u utorak favorit jedan opozicionar – Mon Jae In iz Ujedinjene demokratske partije. On je već 2012. izašao na crtu tada popularnoj Park i izgubio. Sada kao da je ovaj 64-godišnji borac za ljudska prava velika nada u novi početak Južne Koreje. Naruku mu ide podeljenost konzervativnog tabora. „Ukoliko ankete nisu sasvim pogrešne, možemo reći da je Mon Jae In praktično nadomak pobede“, kaže Stiven Deni, politikolog sa Univerziteta Toronto.

Mon može računati sa 40 odsto glasova. U Južnoj Koreji nema drugog kruga – ko u prvom dobije najviše, postaje predsednik.

„Sunčana politika“ prema susedu

Konzervativci uporno pokušavaju da predstave favorita kao simpatizera režima u Pjongjangu – njegov otac je prebegao u zemlju iz Severne Koreje. No čini se da ovaj pokušaj ocrnjivanja birači, posebno mlađi, lako prepoznaju. Činjenica je da Mon namerava da potpuno promeni pristup severnom susedu i to ne samo u odnosu na prethodnu vlast, već i u odnosu na dugogodišnju međunarodnu izolaciju koja se dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću samo pojačala.

Mon je bio šef predsedničkog kabineta tokom mandata bivšeg predsednika Roh Moo Hjuna – s kojim je ranije imao advokatsku kancelariju. Ta leva vlast je između 2003. i 2008. nastavila takozvanu „sunčanu politiku“ na poluostrvu: pokretani su velikodušni projekti pomoći severnom susedu, širena je zajednička privredna zona Kaesong, vođeni su pregovori bez preduslova…

Mon planira da se, ako postane predsednik, sretne sa severnokorejskim diktatorom Kimom Džong Unom, ponovo otvori zonu Kaesong kao i jedno odmaralište u severnokorejskim planinama. To bi u Pjongjangu verovatno bilo dobro prihvaćeno jer bi državi donosilo milione dolara godišnje.

„Prema njegovom mišljenju, Seul treba da vodi samostalnu politiku prema Severnoj Koreji i da zauzme vodeću poziciju u očuvanju mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu. To bi moglo da izazove napetosti sa Vašingtonom“, kaže poznavalac ovog regiona Deni. Prošle nedelje je američki šef diplomatije Reks Tilerson iznova pozvao međunarodnu zajednicu da obustavi sve diplomatske i trgovinske odnose sa Severnom Korejom.

Ni drugo Monovo centralno obećanje neće se svideti Beloj kući: najavio je da će preispitati odluku o razmeštanju američkog raketnog štita THAAD. Polovina građana Južne Koreje protivi se tom raketnom sistemu jer opterećuje odnose sa Kinom i diže tenzije u regionu.

Podeljena desnica

Treća stvar o kojoj Mon govori ne razlikuje ga od drugih kandidata. Svi naime obećavaju da će rasturiti sprege politike i moćnih koncerna poput Samsunga, LG i Hjundaija. Kandidat demokrata želi da pojača intervenciju države i u javnom sektoru otvori 800.000 radnih mesta.

Monovi odlični izgledi da postane šef države počivaju i na podelama desnice. U tom spektru bi najbolje mogao da prođe Hong Jon Pjo, sušta suprotnost što se odnosa prema Severnoj Koreji tiče. Poznat je po drastičnim i seksističkim izjavama pa je stekao nadimak „korejanski Tramp“. To ne privlači mlađe birače. Hong ima da se bori i sa posledicama čudnog skandala – tokom kampanje se saznalo da je navodno u studentskim danima pomogao jednom prijatelju da nekoj devojci sipa ilegalno sredstvo u piće kako bi je zaveo.

Pobedi se izdaleka nada i preduzetnik An Čeol So, koji je postao poznat kao izumitelj jednog računarskog antivirus programa. On se predstavlja kao čovek centra, ekonomski liberal koji se u pitanjima bezbednosti oslanja na Vašington. No centristi poslednjih godina ne prolaze najbolje u podeljenoj Južnoj Koreji.