Fejsbukovo prepoznavanje lica opasna igrarija

U ekstremnoj formi, to bi značilo da bi svako na ulici mogao da fotografiše nekog neznanca i da za tili čas na osnovu Fejsbukovog servisa dobije njegovo ime, adresu i ostale zanimljive podatke. Portparolol Hrišćansko-socijalne stranke za pravna i unutrašnjepolitička pitanja, Štefan Majer, formulisao je jedan drugi aspekt problema. Njega brine „to što Fejsbuk ima 700 miliona biometričkih podataka“. Tome treba dodati i da „su u prošlosti i kod Fejsbuka stalno otkrivane rupe u sistemu. Ovolike količine podataka kriju u sebi i ogroman potencijal za zloupotrebe“.

Sam Fejsbuk se poziva na „jasne granice“ koje je postavio u svom novom programu: radi se „samo o tome“ da prilikom postavljanja fotografija na ovu mrežu, program predlaže imena prijatelja čije slike su već tamo, tako da ona mogu da se markiraju. Program zna o kome se radi na osnovu ranije identifikacije unete ručno. Fajsbuk dalje naglašava da mogu da se predlažu samo imena „prijatelja“ na toj socijalnoj mreži, te da svako može da isključi funkciju prepoznavanja sopstvenog lika. „Mi tako ne dobijamo nikakve dodatne podatke“, kaže portparolka nemačkog Fejsbuka, Tina Kulov. Jer, vezu između imena i lica su uspostavili sami korisnici prilikom markiranja nekog korisnika kao „prijatelja“.

A to se dešava – neprestano?

Tina Kulov kaže da svakog dana na taj način biva uneto 100 miliona novih identifikacija fotografija određenim imenom. Znači 1157 puta u sekundi. Tako je na fejsbuku nastala ogromna banka podataka sa više miliona lica povezanih sa određenim imenom, banka koju su stvorili sami korisnici. Samo u Nemačkoj, Fejsbuk koristi 20 miliona ljudi. Aktivisti za zaštitu podataka oštro kritikuju Fejsbuk zbog toga što je ova funkcija automatski podešena na nalogu, a korisnici na to nisu izričito upozoreni. Oni koji ne žele da to koriste, moraju da deaktiviraju tu funkciju.

Uticaj nemačkog pravnog sistema na Fejsbuk je zasad relativno mali. Ova tema još nije prošla kroz evropske instance. Imidž marke Fejsbuk u Nemačkoj inače nije baš blistav. Prema indeksu brendova instituta JuGov, Fejsbuk se čak nalazi u području sa negativnim imidžom i vrednošću od -7 poena. Skala inače ide od -100 do +100 poena. Debata o prepozavanju lica je dodatno podstakla skepsu. Neke druge velike internet-firme, poput Gugla ili Amazona, nalaze se u „bezbednoj zoni“ od oko +80 poena.

dpa/afpd/sbo/jil