Fenomen bežanja sa časova
8. septembar 2012.
Stručnjaci procenjuju da svako drugo dete bar jednom godišnje neopravdano izostane sa časova. Bežanje sa časova je pravno gledano sitan prekršaj, a ponekad spada i u model ponašanja mladih. Međutim problem su nekih pet do šest odsto đaka koji redovno izbegavaju školu. Šta činiti? Kažnjavati ili razgovarati?
Zidojče navodi primere više zemalja i kako se one suočavaju sa tim problemom:
"U Francuskoj se škola u društvu visoko kotira. Istorijski gledano škola je pomogla da od Bretonaca, Baskijaca ili Korizikanaca postanu Francuzi i time doprinela izgradnji nacionalnog identiteta. Zbog toga je bežanje sa časova skoro ravno izdaji nacije. Ipak, nekih 300.000 đaka redovno beži sa časova. Škole i vlade su se na različite načien borile protiv ove pošasti: bilo je premija za razrede u kojima ima malo neopravdanih, ulaznica za fudbalske utakmice, ili je roditeljima onih koji su najviše bežali ukidan dečji dodatak. U Francuskoj inače ne postoji obaveza pohađanja škole već obavezno obrazovanje – tako da mnoga deca uče kod kuće, uz pomoć roditelja ili privatnih nastavnika.
Podaci o neopravdanim na internetu
U Velikoj Britaniji se na škole vrši veliki pritisak: od 2007. sve javne i državne škole moraju Ministarstvu prosvete da podnesu detaljan izveštaj o neopravdanim izostancima. Podaci mogu da se vide na internetu i ulaze u kompletnu ocenu škole. Osim toga osnovci dobijaju specijalne, među decom veoma popularne, diplome za tačnost na kraju svake godine u kojoj nisu ni jednom zakasnili.
U Kini je devetogodišnje školovanje obavezno, međutim u siromašnijim delovima zemlje ipak ima dece koja ne idu na nastavu. Zvanično, školovanje je besplatno, ali u praksi mnoge škole za svoje usluge traže određenu naknadu, koju neki roditelji na selu ne mogu ili ne žele da plaćaju. S druge strane, fenomen bežanja sa časova – relativno je nov u Kini. Postao je problem kada je pojačana migracija radne snage iz sela u gradove. Deca radnika ostaju na selu, i njih trenutno ima oko 58 miliona. Roditelje viđaju samo jednom godišnje, a babe i dede je lako prevariti i otići u kafić umesto u školu".
Štrajk u Lufthanzi: pauza za razmišljanje
Frankfurter algemajne cajtung na naslovnoj stranici piše da se štrajk stujuardesa i stjuarda pekida. "Lufthanza i sindikat koji zastupa kabinsko osoblje UFO dogovorili su se kasno u petak (7.9.) da spor oko plata reše arbitražom, pošto je zbog štrajka otkazano više od hiljadu letova kojim je bilo pogođeno oko 100.000 putnika. Kabinsko osoblje stupilo je u četvrtak u ponoć u 24-očasovni štrajk, najveći od tri održana ove nedelje. Oni su posledica neuspeha 13-mesečnih pregovora Lufthanze i sindikata, koji pored povećanja plata, zahteva da kompanija prestane da zapošljava jeftinu radnu snagu preko posebnih firmi i izmešta radna mesta. Sindikat zahteva povećanje plate za pet odsto za više od 18.000 radnika. Lufthanza nudi 3,5 odsto i traži blago produženje radnog vremena. Štrajkovi će biti obustavljeni dok obe strane ne odluče da li da prihvate ili odbace rezultat, saopštila je Lufthanza".
Badiše cajtung iz Frajburga piše da se poslodavcima iz oblasti metalne industrija takva greška ne bi desila. Jer, njima je snaga sindikata i te kako poznata. Uprava Lufthanze potcenila je UFO".
Priredila: Dijana Roščić
Odg. urednica: Ivana Ivanović