Fijasko i katastrofa u istrazi neonacista

Baš kao što je predsednik Istražne komisije u saveznom nemačkom parlamentu Sebastijan Edathi još pre godinu dana priznao da su u istrazi i otkrivanju neonacističkih ekstremista i grupe Nacional-socijalističko podzemlje (NSU) državne službe „zakazale“ i to „besprimerno u istoriji“, tako se i ovog četvrtka (21.8.) slično moglo čuti i u parlamentu savezne države Tiringije. U izveštaju na 1.900 strana govori se o „fijasku“ i „katastrofi“.

I taj parlament savezne države u kojoj je neonacistički pokret rašireniji nego u ostatku zemlje i u kojem su se teroristi i ubice NSU uspešno krili, pokušao je da zaključi kako je uopšte moglo da dođe do serije ubistava devet useljenika i jedne policajke poreklom iz Tiringije. Komisiju naročito interesuje zašto su praktično svi državni istražni organi, uprkos jasnim indicijama da zločini imaju rasističku pozadinu, puštali te zločince na miru i od 2000. do 2007. radije tapkali u mraku.

Tek krajem 2011. otkrivena je neonacistička trojka, Beate Čepe, Uve Benhart i Uve Mundlos i to praktično slučajno. S obzirom na to da se čini da su Službe za zaštitu ustavnog poretka i policija delovali kao neznalice, komisija parlamenta Tiringije izražava čak i „osnovanu sumnju na ciljanu sabotažu“ tih organa.

„Ko ih je sve podržavao?“

Kopredsednica parlamentarne Komisije bila je političarka Zelenih, Anja Zigsmund i njeno mišljenje je jasno: „U velikoj meri su zakazale i nadležne službe i čitava država“. Zato ta poslanica traži potpuno ukidanje Službe za zaštitu ustavnog poretka Tiringije i novi početak unutar tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova. Iako je Istražna komisija zasedala čak 68 puta i saslušala 123 svedoka, ta političarka još uvek ne zna odgovor na suštinsko pitanje: „Koliko je bila raširena mreža onih koji su podržavali neonacističke teroriste grupe NSU?“

A dovoljan je i samo letimičan pogled na situaciju u Minhenu pa da postane jasno da je ta trojka imala gomilu pomagača. Od maja prošle godine pred sudom u glavnom gradu Bavarske vodi se postupak protiv pripadnika grupe NSU gde su pored prvooptužene Beate Čepe, još četiri osobe optužene za saučesništvo u ubistvima. Do sada je održano preko 130 ročišta na kojima su svedoci bili i sumnjivi tipovi iz neonacističkog miljea, baš kao i pripadnici službi bezbednosti, a stiče se utisak da se sa svakim odgovorom otvara još mnoštvo novih pitanja. Zato će i taj postupak trajati još dugo, barem do sredine 2015.

Mnogo novca za neonaciste

Ove jeseni će tamo po drugi put kao svedok biti pozvana jedna od najvažnijih osoba neonacista u Tiringiji. Tino Brant je do 2000. bio visoki zvaničnik ekstremno desne stranke NPD i osnivač je pokreta „Tiringijski domobrani“. On je istovremeno bio doušnik Ureda za zaštitu ustavnog poretka i prema sopstvenom priznanju od te službe je od 1994. do 2001. dobio najmanje 50.000 evra. Zato ne čudi da i Istražna komisija parlamenta Tiringije ukazuje da su iznosi „novčane podrške“ za Branta i njegove sledbenike bili preveliki.

U izveštaju komisije parlamenta Tiringije naročito se hvali bivši poslanik saveznog parlamenta, Patrik Kurt. On lično i stiže iz te pokrajine i ukazuje na to da se Bundestag ipak nije odvažio da spomene mogućnost da su nadležna državna tela sabotirala istragu. Kurt generalno smatra da su u Tiringiji na drastičniji način prikazali sve propuste koji su učinjeni.

Ovog petka (22.8.) će i parlament Tiringije raspravljati o izveštaju komisije, iako se nekakva rasprava i ne očekuje. Naime, o trošku te savezne države na zasedanje su pozvani predstavnici porodica žrtava kako bi im se i u tom domu javno izrazilo saučešće i zamolilo za oproštaj zbog svih propusta u istrazi protiv neonacističkih zločinaca i za sve neugodnosti jer je policija čak i porodice žrtava optuživala za njihovo ubistvo.