Fijat odustaje od Opela?
29. maj 2009.
Diplomate obično biraju reči, ali posle neuspelog sastanka posvećenog spasavanju Opela, ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer bio je neuobičajeno jasan:
„Razgovori o budućnosti Opela protekli su drugačije nego što smo svi očekivali – postavljen je zahtev za dodatnih 300 miliona evra. Mislim da je to trebalo ranije reći i to pokazuje da komunikacija između Evrope i Amerike nije dobra.“
Ni ministar privrede Karl Teodor cu Gutenberg nije krio nezadovoljstvo Amerikancima koji su na sastanak poslali samo jednog advokata bez ovlašćenja da o bilo čemu odlučuje:
„Kada o svemu razmislim mogu da kažem da je ono što se dešavalo bilo delimično apsurdno i da sam od američke strane očekivao više ozbiljnosti i spremnosti da se izađe u susret.“
Ministar finansija Per Štajnbrik rekao je u parlamentarnom odboru za budžet da su Amerikanci bili kao mokar sapun – bilo ih je nemoguće uhvatiti. Opelu je potrebno milijardu i po evra u slučaju da Dženeral motors, kao matična kompanija, bankrotira. Taj novac omogućio bi da se premosti vreme dok se ne nađe kupac za Opela.
Ako dajemo pare, moramo da znamo gde idu
Međutim, Amerikanci su u pregovorima postavili zahtev za dodatnih 300 miliona evra. Kako je Opel povezan ne samo sa Dženeral motorsom, nego i sa bankom tog koncerna, ministar finansija Štajnbrik strahuje da bi nemački novac mogao završiti u toj banci i kaže:
„Ukoliko vlada odobrava kredit za premošćivanje mora znati i gde je druga obala. To znači da je neophodno razjasniti niz pitanja i na tome se intenzivno radi. I ako dajemo kredit pre svega moramo znati kome pripada račun i gde se nalazi.“
Amerikanci, naime, očekuju kredit bez ikakvih uslova, za nemačku vladu to je neprihvatljivo – ona želi da zna šta će se dešavati dalje.
Do danas posle podne potencijalni kupci – Fijat i Magna – plus američka vlada – trebalo bi da obaveste Berlin da li je nemački kredit deo rešenja za Opel. Ukoliko to nije slučaj onda i Opelu najverovatnije preostaje stečaj kojim bi samo u Nemačkoj bilo pogođeno 25 hiljada radnika.
Autor: Sabine Kinkarc / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković