Fijat promoviše Srbiju

Sajamsku konferenciju posvećenu tržištu jugoistočne Evrope, otvorio je ovoga puta srpski ministar trgovine i usluga, Slobodan Milosavljević. On nije krio zadovoljstvo što će kragujevačka Zastava krajem ovog meseca potpisati ugovor o saradnji sa italijanskim Fijatom, koji će Srbiji omogućiti povratak tradiciji, proizvodnji i plasmanu brendiranih automobila. „U Srbiji, iz godine u godinu raste nivo proizvodnje u automobilskoj industriji. Ove godine će ona biti na nivou od jedne milijarde dolara. To se naravno odnosi na delove i komponente za automobile. Takođe verujemo da će ova saradnja sa Fijatom dodatno doprineti promociji Srbije, kao atraktivnog tržišta za investicije u automobilskoj industriji.”

Najveći ekonomski rast u regionu

Da je ministar Milosavljević u pravu potvrđuje i podatak da je Srbija u protekloj godini ostvarila najveći privredni rast u regionu – 6,5 odsto, kao i da je u prethodnom periodu nekoliko značajnih evropskih proizvođača autodelova, već prepoznalo potencijale srpskog proizvodnog kapaciteta u toj branši.

Na ovogodišnjoj "Automehanici" prisutno je 12 srpskih firmi koje proizvode širok asortiman delova za automobile. Nikola Janković iz srpske Agencije za strana ulaganja kaže: “Ima različitih firmi, imamo najviše mladih, novih privatnih firmi. Što se asortimana tiče, tu su proizvodi od gume, ventila, hidraulike, ima tu svega, to je moglo bi se reći presek onog što trenutno u Srbiji postoji.”

Srbija u pozitivnom svetlu

Firma Fadip iz Bečeja je primera radi uticajni srpski proizvođač hidro-kočionih i hidrauličnih creva, koja već sarađuje sa autokoncernima poput Dženeral Motorsa. Već drugi put izlažu na Sajmu Automehanika i nadaju se novim partnerima. Radomir Kužet, komercijalni direktor ove firme kaže: “Juče u devet sati je počeo Sajam. Dočekao me je čovek iz Južne Afrike i nije mi nudio robu, već je tražio od nas saradnju. Malo sam iznenađen... Narod vidi pozitivno Srbiju. Imamo kvalitet, imamo radnu snagu, samo to treba da prezentujemo i pokažemo.”

I BiH ima svoju “Zastavu”

Nekada su se čuvena Folksvagenova Golf “kocka” i “dvojka” sklapale u TAS-u. Meutim, rat je učinio svoje, te je kompletan region izgubio tržište u autoindustriji. Ali to bi se uskoro moglo promeniti. Naročito je optimističan, Midhat Čehajić iz Trgovačke komore BiH: “Vanjsko-trgovinska komora BiH je formirala autoklaster BiH, kako bi okupila sve proizvođače u BiH koji imaju šta da ponude. Sada je ko 20 i više firmi u autoklasteru. Inače, lepeza tih proizvoda koje mi možemo da ponudimo je stvarno široka. Od na primer svećica koje su veoma kvalitetne i koje su već poznate u svetu. To je Enker naš iz Tešnja. Do kočionih sistema, do pumpi za vodu, za ulje... Mogu reći da je kvalitet tih proizvoda stvarno na svetskom nivou…”.

Lubo Protrka je direktor firme „Soko tvornica transmisija“ iz Mostara. Ovaj proizvođač kardanskih vratila sarađuje sa firmama iz Nemačke i Irana: „Mi smo evo već treći put za redom na ovom sajmu i možemo biti vrlo zadovoljni i uspehom koji smo postigli. Zahvaljući autoklasteru BiH, mi smo jedan od osnivača, i nemačkoj agenciji GTZ koja je finansirala ovo izlaganje. Rezultati su dobri, za našu firmu i ostale firme iz BiH“.

Hrvatska konkuriše obimom i cenom

Hrvatska nema veliku tradiciju u autoindustriji, kaže Branko Mihalić iz hrvatskog autoklastera. On međutim napominje, da malih proizvođača autodelova u Hrvatskoj ima i da neki od njih sarađuju sa prominentnim proizvođačima četvorotočkaša, poput Bentlija.

Na štandu hrvatske firme Velas iz Velike Gorice, zatekli smo Sinišu Drljaču, menadžera prodaje za Evropu. Velas proizvodi karoseriju i mehaničke delova za putnička vozila i pokriva kompletno tržište bivše Jugoslavije. Došlo je vreme za osvajanje evropskog tržišta kaže Drljača i dodaje: „Firma Velas postoji i u Sloveniji, dakle u EU. Pokrivamo već jedan deo Austrije. Pokušavamo da ponudimo dobar kvalitet sa pristupačnom cenom. Naša politika je da imamo veliki asortiman, zamenskih, rezervnih delova, tako da bi isti uvek bio dostupan po povoljnoj ceni i to su naše prednosti na evropskom tržištu u odnosu na druge.“

Kojom brzinom će se prostori bivše Jugoslavije zaista vratiti na evropsko tržište automobila, pokazaće vreme. Jedno je sigurno, vrata se otvaraju, a novi kontakti i saradnja uveliko uspostavljaju. Drugim rečima, i pre nego što san o ulasku u EU postane stvarnost, evropskim putevima ubuduće će saobraćati sve više automobila sklapanih ili sastavljenih od delova proizvedenih upravo na prostorima Balkana.