File: Dobrosusedski odnosi pre ulaska u EU

Prvo pitanje za Štefana Filea ticalo se rokova sa kojim bi zemlje zapadnog Balkana mogle da računaju kada je reč o željenom prijemu u Evropsku uniju, a spomenute su i izjave nekih zvaničnika u Briselu prema kojima bi prijem mogao biti moguć 2018. godine. Prema Fileovom mišljenju, „do prijema neke zemlje će doći kada ona bude spremna, što znači kada bude ispunila sve tražene uslove. To je proces koji zahteva mobilizaciju svih resursa dotičnih zemalja, pri čemu je kvalitet važniji od brzine – što ne znači da jedna zemlja ne može da sama sebi da odredi rok u kome će pokušati da ispuni sve uslove prijema“.

Kompleksna prošlost

Štefan File navodi koje prepreke vidi na putu integracije zapadnog Balkana u EU: „Glavni izazov je prevazilaženje kompleksne prošlosti. Bez poštovanja zakona, bez nezavisnog pravosuđa, bez odlučne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, te reformisanih i funkcionalnih javnih službi, prijem neće biti moguć“, navodi File u pisanom intervjuu za Dojče vele i dodaje: „Na zapadnom Balkanu postoji i niz izazova koji se moraju rešiti na regionalnom nivou. Proces pomirenja je veoma osetljivo pitanje. Postoje i nerešena bilateralna pitanja koja se moraju rešiti pre prijema u EU. Zato mi te zemlje ohrabrujemo u uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.“

Svaka država posebno

Štefan File je naglasio da je zlatno pravilo procesa prijema novih zemalja diferencirano posmatranje kandidata. Ako se zemlje poput Albanije, Srbije ili Makedonije budu posmatrale odvojeno „za njih će svakako važiti isti kriterijumi na osnovu kojih može da se utvrdi koja zemlja je u kojoj meri spremna za prijem. A to su zapravo takozvani kopenhaški kriterijumi, koji su politički, ekonomski, pravosudni i administrativni. Proces stabilizacije i pridruživanja predviđa i dodatne uslove u vidu regionalne saradnje i ispunjavanja međunarodnih obaveza“.

Intervju: Vilma Filaj Balvora

Odg. urednik: Nemanja Rujević