Filipini: Na svaka dva sata umre jedna majka

Ostrvo Bilieran u istočnoj provinciji Visaja jedan je od najsiromašnijih regiona u zemlji. Tu su lekarski pregledi trudnica nešto sasvim novo. Isan Asumbrado (38) treba da rodi dete u gradskoj četvrti Almerija. Prilikom njenog poslednjeg porođaja je bilo komplikacija – samo što nije umrla: „Prvo troje dece sam rodila kod kuće, tada još nije bilo ovih zdravstvenih stanica. Raduje me što sada postoji ovo staranje o trudnicama i što su doneli propis prema kome moramo da se porađamo u Almeriji. Osećam se sigurnije.“

Na Filipinima, od posledica trudnoće ili porođaja, svakog dana umire jedanaest žena! To znači da u proseku na svaka dva sata umre po jedna majka. Glavni uzroci smrti su krvarenje i nedovoljna ishrana u kombinaciji sa bolestima kao što je, na primer, malarija, ali tu su i visok krvni pritisak i trovanja. Na Biliranu, gde je smrtnost majki posebno visoka, mnoge žene umiru na kućnom porođaju. To sada treba da se promeni. U dežurnoj službi Hitne pomoći Almerije, lekarka Evelin Garsija, pripremajući injekciju, kaže da su se „ranije žene porađale kod kuće. Gotovo 70 odsto njih je pri tome imalo pomoć naših tradicionalnih babica. Ali, te babice nisu imale potrebnu opremu i zato nisu mogle da učine mnogo za porodilje ako bi se javile komplikacije. Nisu imale ni rukavice, ni bilo kakve instrumente. Radile su golim rukama. To je često dovodilo do inficiranja beba i majki.“

Borba crkve protiv kondoma

Opština Almerija je rešila da nešto učini kako bi popravila tu situaciju, pa je zabranila porađanje kod kuće. Oni koji prekrše tu zabranu moraju da plate kaznu od 1.000 pezosa. A toliko se plaćaju i lekarske usluge pri porođaju u zdravstvenoj stanici. Te troškove, međutim, snosi osiguravajuće društvo „Fil helt“. Vlada Filipina besplatno osigurava najsiromašnije – bar teoretski. Najveći deo stanovništva nema zdravstveno osiguranje – Almerija je za sada izuzetak. „Nema mogućnosti da se porodilje prevezu do našeg centra. Troškove vožnje niko ne želi da preuzme. Poseban problem je što, kada majka dođe da se porodi, obično ostavlja kuću punu dece na koju nema ko da pazi“, kaže Evelin Garsija.

I u Salangiju, tokom savetovanja trudnica, babica Đina di Adigula nema lak posao: „Dešava se da trudnicama prepišem odgovarajuće lekove ili vitaminske preparate, no, pošto su bez novca, one često jednostavno ne kupuju te lekove. Umesto toga, kupuju namirnice.“ Kako bi siromašni ljudi mogli da dođu do sigurnih i jevtinih lekova, zdravstveni centri i vlada pokrenuli su projekat otvaranja mini-apoteka koje se po ugovoru iznajmljuju zainteresovanim apotekarima. U Visaji sada ima 58 ovakvih apoteka, strateški raspoređenih po kontinentalnom delu teritorije, između šuma palmi i pirinčanih polja. U mini-apotekama mogu da se kupe i kondomi ili anti-bebi pilule, za razliku od državnih ustanova i klinika gde je tako nešto strogo zabranjeno. To je mali tračak nade za filipinske majke koje posle šest do deset porođaja više ne žele da ostaju u drugom stanju.

Parlament u Manili trenutno diskutuje o predlogu zakona koji bi odobrio prodaju ili deljenje sredstava za kontracepciju u državnim klinikama i uvođenje nastave seksualnog vaspitanja u škole. Takav zakon bi spasao živote mnogih majki. Katolička crkva mu se suprotstavlja svim sredstvima.

Autori: Sesilija Roksas (Katolik medija netvork) / Eva Mel / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević