Finansijka epidemija

Prema proceni Međunarodnog monetranog fonda (MMF) u narednih pet godina potrebno je 675 milijardi dolara kapitala da bi ono ponovo krenulo. Veliki deo tog novca centralne banke treba da uliju u finansijska tržišta. Oživljavanje finansijskih tržišta nije samo u interesu banaka već i privrede i štediša- ocenjuju stručnjaci MMF-a. Odavno je naime finansijska kriza za sobom povukla ostale oblasti privrede i u prvom redu potresla poverenje štediša u stabilnost banaka.

Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda međunarodno usaglašavanje mera među velikim industrijskim državama i velikim zemljama na pragu industrijalizacije apsolutno je neophodno. Vremena nacionalnih rešenja zauvek su prošla. Naročito se u Evropi na nacionalnom nivou može slabo šta postići, izjavio je direktor odeljenja za tržišta novca i kapitala u MMF-u, Haime Karuana.

„Mislim da je apsolutno važno da se poboljša koordinacija između evropskih zemalja.To ne znači da u svim zemljama treba pokušati ista rešenja. Zemlje članice EU imaju različite strukture i institucije na finansijskim tržištima. One ne mogu imati isti pristup.“

Neophodna koordinacija

Ali, evropske vlade i emisione banke moraju da koordinišu svoje mere. Stručnjaci Međunarodnog monetranog fonda smatraju da su državne garantije za štednju u Irskoj i Nemačkoj od male koristi. Jan Brokmajer iz odeljenja tržišta novca i kapitala kaže:

„Imam razumevanja za želju da se publika umiri. Ali, važno je da se to dešava na koordinisani način. Prema našem mišljenju ne bi trebalo da postoje velike razlike između zemalja. Bilo bi bolje kada bi se koordinisalo sa ostalim evropskim zemljama.“

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda ne bave se samo predlozima za rešavanje krize, već i vremenom posle krize i posledicama po mere prevencije.