Finansijska injekcija za spas evra

Uoči sastanka u Briselu poslanicima u nemačkom parlamentu obratila se kancelarka Angela Merkel. Ona je rekla da je evro stabilan i u vreme krize, jer je Evropska centralna banka nezavisna institucija. Međutim, članice evro-zone, uključujući i Nemačku, moraju učiniti više kako bi ojačale konkurentnost. Kancelarka je rekla da će Berlin dati doprinos fondu za spasavanje dužnika, ali je po ko zna koji put odbacila ideju o evroobveznicama čime bi, zapravo, svi zajednički odgovarali za dugove pojedinih članica.

Važnost nemačke finansijske injekcije

Žan-Klod Junker, šef evro-grupe od 17 zemalja, tri dana pred odlučujući samit je u Briselu najavio: „Mogu Vam preneti da smo sada saglasni oko svih pitanja evropskog mehanizma za stabilizaciju. Ja sam vrlo zadovoljan“.

Evropski mehanizam za stabilizaciju je centralna komponenta takozvanog evro-paketa. Od sredine 2013. godine, novi evropski valutni fond će imati na raspolaganju 500 milijardi evra za moguće zajmove zemljama evro-zone koje se nađu pred bankrotom. Da bi ta suma mogla da se nađe na tržištu kapitala, države evro-zone moraju da izdvoje ukupno 700 milijardi evra. 620 milijardi kao jemstvo, ali novo je što 80 milijardi mora da se deponuje u kešu.

Od tih 80 milijardi Nemačka će morati da da oko 22 milijarde. A tu sumu će ministar finansija Volfgang Šojble morati da upiše u budžetske knjige kao novi dug. On naglašava da bez nemačke finansijske injekcije zajednička valuta dugoročno ne bi mogla da se stabilizuje. Zbog toga je to, kako kaže, dobro uložen novac. Osim toga, reč je o pomoći koja je povezana sa strogim uslovima za one koji je primaju.

„Podrška može biti pružena tek ako onaj ko je prima podnese jasan program sanacije, a i kada se pokaže da je neophodna za očuvanje stabilnosti evro-zone. To je poslednje sredstvo kome ćemo pribegavati“, rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

Popust samo za članice u dugovima

I Holandija, Austrija, francuska, Finska Italija i druge zemlje evro-zone će u srazmeri sa svojim udelom u kapitalu dati svoj deo u „fond spasa“. Popust će dobiti samo nove članice evro-zone i zemlje koje imaju dugove, a prosečna plata im je manja od 75 odsto od prosečne plate u Evropskoj uniji. Planira se i pooštravanje kazni za one koji naprave velike dugove, kao i novi pakt koji će poboljšati konkurentnost zemalja evro-zone.

Žan-Klod Junker je ipak skeptičan. On se nada da šefovi država i vlada Evropske unije ovaj put ozbiljno misle kada obećavaju da će sanirati svoje budžete, smanjiti dugove i obnoviti penzione i socijalne sisteme. „To što su šefovi država i vlada evro-zone na sebe preuzeli postizanje markoekonomske ravnoteže u evro-zoni, znači da će tempo reformi da se ubrza“, očekuje Junker.

Autori: Bernd Rigert, Brisel / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković