Finansiranje stranaka i korupcija

"Građani Srbije ne znaju ko stoji u finansijskom pogledu iza političkih stranaka, jer stranke o tome ćute, a državni organi ih ne kontrolišu, tako da su povremeni skandali i istraživanja organizacija civilnog društva jedini način redovnog obaveštavanja javnosti", rekao je Milosavljević u intervjuu agenciji Beta.

Milosavljević, koji je stručnjak za finansiranje političkih stranaka, ocenio je kao začudjujuće da se "gotovo niko ne usuđuje da postavi pitanje da li ćemo dobiti izveštaj o tome kako su parlamentarne stranke potrošile devet miliona dolara koje će dobiti iz budžeta Srbije u 2009. godini i da li možemo da vidimo kako su potrošile sredstva koja su dobile prethodnih godina".

Prvo ciljevi, pa mere

Povodom nedavne najave predsednika Srbije Borisa Tadića da će Demokratska stranka inicirati promene Zakona o finansiranju političkih stranaka, Milosavljević je naglasio da prvo treba odrediti ciljeve šta se tim izmenama želi postići, a potom mere kojima oni mogu biti ostvareni. "Među najvažnije ciljeve svakako možemo da uvrstimo uspostavljanje javnosti finansiranja stranaka kao načina za sužavanje prostora za korupciju, neprimereni uticaj tajkuna i različitih lobi grupa, ostvarivanje principa vladavine prava i dobrog upravljanja", naglasio je Milosavljević.

Prema njegovom mišljenju trebalo bi promeniti koncepciju raspodele sredstava iz budžeta za finansiranje izbornih kampanja, odnosno podeliti ih u jednakim iznosima svim prihvaćenim izbornim listama, jer ideja nije da se najvećim iznosom kupi poštenje onoga ko je dobio najviše glasova, nego da se obezbede ravnopravni uslovi učešća na izborima.

"Da bi se rešio problem stranaka koje bi se u ovakvoj situaciji prijavljivale samo zbog novca, bez realnih šansi za uspeh, trebalo bi obavezati sve stranke čije liste ne osvoje minimum jedan odsto glasova birača izašlih na izbore da vrate novac koji su dobile u budžet", smatra on.

Prvenstveno privatno finansiranje

Milosavljević je rekao da bi finansiranje stranaka iz privatnih izvora trebalo da bude dominantno, uz punu javnost izvora. "Trebalo bi ukinuti ograničenja ukupnog iznosa prikupljenih sredstava, a ograničenja u pogledu visine zadržati za pojedinačne donacije fizičkih i pravnih lica, kako bi se izbegao njihov dominantan uticaj", objasnio je Milosavljević.

Naglasio je da puna javnost izvora podrazumeva da bi i političke stranke i kontrolna tela morali da objavljuju podatke o donatorima političkih stranaka u roku od tri dana od prijema donacije na internet sajtu i to ime ili naziv donatora, iznos i vrstu priloga, što već postoji kao standard u uporednoj praksi.

Prema rečima Milosavljevića, ukoliko se ne obezbedi funkcionalna, finansijska i personalna nezavisnost Agencije za borbu protiv korupcije - kojoj je dato u nadležnost da kontroliše finansiranje političkih stranaka - i dalje će se o kontroli finansiranja političkih stranaka slušati samo na stručnim skupovima i kada su aktuelni korupcijski skandali.