Fotografska ispovest o zverstvima Izraelaca

Palestinci i izraelski vojnici mirno stoje jedni pored drugih. Na licima im je osmeh, a ceo prizor zrači mirom i harmonijom. Fotografije poput ovih nisu nastale na nekom od okupiranih palestinskih područja i ni u kojem slučaju ne odgovaraju stvarnosti. Reč je o propagandnim fotografijama kakve se često mogu naći u izraelskim medijima i javnosti. Kako stvarnost zaista izgleda, odnosno, kako izgleda tamna strana izraelske okupacije, može se videti na fotografijama članova izraelske organizacije „Breaking the silence“, izloženim ovih dana u galeriji Vili Brant u Berlinu.

Ova organizacija (po kojoj je i novootvorena izložba dobila ime), osnovana je 2004. godine sa svrhom skupljanja privatnih fotografija i ispovesti vojnika snimljenih na okupiranim područjima u kojima oni govore o svojim iskustvima, o tome šta su videli i doživeli pa čak i sami učinili. Njihova je želja da ove fotografije i priče konačno dopru do šire izraelske javnosti, do svesti svih onih kojima, kako kažu u organizaciji „još uvek nije sasvim jasno da su moralne vrednosti na okupiranim područjima vrlo upitne, a poniženja i šikaniranje Palestinaca takoreći svakodnevica“.

„U Palestincima ne vidimo ljude već neprijatelje“

„Kao vojniku, tvoja je dužnost da svakog prvo sumnjičiš; sasvim svejedno o kome je reč, o detetu, muškarcu ili nekoj staroj ženi. Mi u njima ne vidimo ljude poput mene ili tebe već neprijatelje. A to uništava moral“, priča Tal Vaser, jedna od bivših pripadnica izraelske vojske čije se fotografije mogu videti na izložbi. Ona je jedna od troje nekadašnjih vojnika koji posetioce vode kroz izložbu i usput iznenađujuće otvoreno govore o svojim iskustvima. Kaže da joj je i danas neugodno kada se priseća trenutaka kada je „samo tako, iz dosade i zbog pritiska drugih kolega vojnika, šikanirala Palestince i svesno ih neosnovano i nepravedno sumnjičila“. „Vrlo često sam prisustvovala sličnim prizorima, ali nikada nisam ništa rekla. Nisam želela da se sukobljavam sa drugima, na kraju krajeva, morala sam da provodim s njima osam sati dnevno“, kaže Tal o svojim nekadašnjim kolegama.

Fotografije i ispovesti sakupljene od organizacije „Breaking the silence“ jednom rečju govore o tzv. prljavim igrama koje dobro poznaje svaki izraelski vojnik ali o kojima niko ne govori. Protokoli izloženi na izložbi svedoče o šokantnim „uputstvima za rad“ – ona ne daju jasna i otvorena uputstva kako se odnositi prema Palestincima, ali činjenica da nema pravila dovoljno govori sama za sebe. Recimo, na jednom zidu galerije u Berlinu izloženi su ključevi privatnih automobila, čiji su vlasnici Palestinci zaustavljeni na kontrolnim punktovima. „Ponekad vlasnici dobiju svoje ključeve nakon nekoliko sati nazad, ali često im oni ne budu vraćeni nikad. Ne postoje pravila – ponekad se neko zaustavlja zato što se osmehnuo, drugi put zato što to nije učinio, a vrlo često samo zato što se nekom vojniku lice u automobilu nije svidelo. Vojnik ima moć da odluči hoće li pustiti nekog da nastavi svoj put ili ne“, objašnjava Tal Vaser.

Okupacija ne poznaje moral

Ispovijest 24-godišnjeg Nadava Bigelmana koji takođe posetioce vodi kroz pomenutu izložbu na svoj je način još šokantnija. Ovaj bivši rezervista izraelske vojske, kao pripadnik elitnih jedinica često je učestvovao u akcijama aneksije, odnosno, okupacije privatnih kuća i imanja Palestinaca. „Upadali smo vrlo svojevoljno u kuće a porodice pri tome zatvorili – ili u neku od prostorija ili ih jednostavno ne bismo pustili u njihovu kuću. Pri tome je dolazilo do krađa od strane vojnika, crtanja grafita po zidovima, neki su čak vršili i nuždu na podu dnevnih soba. Naravno, to su ekstremni slučajevi, ali čak ukoliko smo kuće ostavili iza sebe onakve kakve smo ih našli, uprkos tome se mora znati da su ovakve akcije vršene sa ciljem okupacije. I to je suština svega“, kaže on.

Dana Golan koja je nekad radila u jedinici granične policije i vojske, a koja danas vodi organizaciju „Breaking the silence“, kaže da se u jednoj nemoralnoj situaciji ne može uopšte govoriti o moralu. „Stoga je cilj našeg rada zapravo okončanje okupacije palestinskih područja – a to je pak nešto o čemu se u Izraelu vrlo nerado govori“, kaže ona. Njena organizacija je danas izložena otvorenim napadima od strane izraelske vlade koja tvrdi da „Breaking the silence“ potpomaže terorizam. „No, uprkos svemu, mi nismo neka antivojna organizacija. Naravno da je i Izraelu potrebna vojska, ali ne ona okupacijska“, kaže Dana Golan.

Autori: Andrea Kasiske / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević