Francuska i seksus politikus

"Nedelju dana su Francuzi na naslovnim stranama jutarnjih listova morali da trpe fotografije neobrijanog diktatora sa tamnim naočarama" - misli se na pukovnika Gadafija - "da bi juče konačno odmorili oči na Karli Bruni koja je zauzela glavne novinske stupce".

"Dugo je", piše "ZC", "Francuze fascinirala Sesilija, majka Nikolinog sina Luja. A onda je strast ponela sa jednim od predsednikovih stručnjaka za marketing, i to za Njujork, što je intimno vrlo poljuljalo Sarkoa, i on je tada rešio da više nikada svoj privatni život ne stavlja na raspolaganje bulevarskoj štampi. Zatim su došle dve poluafere sa dve novinarke, pa - Karla Bruni. Najpre je bila model, a onda je otkrila da ume da peva šansone". "Zidojče" je ovaj članak ukrasio crno-belom fotografijom 38-godišnje Karle, bledunjavog lica, duge ravne kose jednostavno podeljene razdeljkom na sredini i sa tamnim naočarama u retro-stilu, kako sklanja kosu za levo uho, ispred nje je neka nedefinisana crna senka, sve je nekako mistično, prava slika jedne fam fatal, blago umorne od životnog iskustva i ko zna čega još sve ne...

"Par iz snova kakav nekada skoro da su mogli da postanu Kenedi i Monro, samo - za broj manji. Lepa gospa Bruni spada u talentovane pevačice sa ograničenim rasponom glasa. Ne zna da peva, ali je u tome izvanredna", piše "ZC".

I pored toga, blagonaklon prema romansama "na vrhu", autor članka podseća: "Francuzi nikada nisu uzimali svojim monarsima za zlo igre ljubavi. Klasična metresa je, naposletku, gazdarica i majstorica. Markiza De Pompadur, ljubavnica jednog kralja, bila je najuticajnija žena svog vremena. Napoleon je bio ljubimac žena, koji je, međutim, morao gorko da se napati kada je Žozefina pala na jake mišice jednog mladog oficira. (...) O erotici vlasti francuski predsednici znaju sve. Za njihove nemačke kolege to je pre nepoznat fenomen. (...) Valeri Žiskar Desten nije bio slab samo prema dijamantima jednog afričkog diktatora, već i čovek koji je izgovorio rečenicu: ministarke mi pružaju veće zadovoljenje nego muškarci. A neprevaziđen u poslednjih pola stoleća je Fransoa Miteran, socijalista koga su u vremenu najveće slave svi smatrali za moralni autoritet, i koji je dogurao čak do alternativne porodice. Tek kada se pored njegovog kovčega pojavila još jedna žena i nepoznata, gotovo već odrasla, kćerka, Francuzi su saznali za njegov dvostruki život.

I Bernadet Širak, čiji je suprug u svom orkanskom periodu takođe bio podlegao seksus politikusu, držala je svog Žaka na dugom povocu, koji nikada nije presekla. Legendarna je jadikovka koju je izgovorila u noći kada je poginula ledi Dajana, i kada su joj na vrata zakucali visoki državni službenici: Odakle ja da znam gde je moj suprug? - Širak je bio nestao na par sati. - Ja niti sam Klaudija Kardinale niti Đina Lolobriđida, zavapila je Bernadet".

I da se vratimo Brunijevoj. "I ona se u životu smtrno zaljubljivala. U njen album poezije upisali su se Mik Džeger, Erik Klepton, Arno Klarsfeld. Razvela se nakon što je uspela da zavede supruga kćerke svog ljubavnika. Kao rođena Italijanka - iz bogate kuće - sačuvala je saosećanje sa nesrećnima. Uostalom, uvek je bila i protiv Sarkozijevih antiimigracionih zakona. No, ima osećanja koja su jača od političkih suprotnosti", piše "Zidojče cajtung", i završava ovaj tekst rečima: "Dok slušamo Brunijevu i Šanson trist, priključujemo se kolegama iz levičarskog Liberasiona koji pišu: želimo im mnogo sreće".