Francuska: ilegalcima dojadio rad na crno

Na jednoj od glavnih pariskih raskrsnica nalazi se kamp gde 25 građevinskih radnika boravi još od oktobra prošle godine. Svi su iz Mauritanije i Malija. Mnogi su u Francusku došli sa turističkim vizama – dakle stigli su zakonito, ali su nezakonito ostali. Svi privremeno rade za istu firmu koja ih šalje na različite poslove, uključujući i novu tramvajsku mrežu koja se upravo gradi na mestu gde sada štrajkuju. Radnik Musa Kamara kaže da poslodavci svesno zapošljavaju radnike na crno:

„Mi pozajmljujemo identitet od rođaka, braće, prijatelja. Ranije smo dolazili do lažnih ličnih karti, ali sada je to nemoguće. Tako da sada pozajmiš nečiji identitet i ideš poslodavcu. On ni ne gleda sliku, samo identifikacioni broj koji se onda šalje lokalnoj policiji. Ali, naravno, poslodavac od samog početka zna da taj identifikacioni broj nije naš.“

Ilegalac je jeftiniji

Kamara kaže da poslodavci radije zapošljavaju ilegalce – jer im je to povoljnije. Radnici sa odgovarajućim radnim ispravama tražili bi da budu plaćeni prekovremeno i ne bi radili na opasnim poslovima, kao na primer kad se uklanja azbest. S druge strane, ilegalni radnici se ne bune, jer znaju da je njihova situacija delikatna.

„Radimo ovako već godinama. Svi znaju šta se događa, ali svi to ignorišu. Nezadovoljni smo. Racije su sve češće. Zato štrajkujemo, da bismo dobili dozvole za boravak. Sve što želimo su naša prava. Prava koji imaju svi ostali – da plaćamo i porez kao svi ostali“, kaže Kamara.

Musa i još 24 radnika kampuju na deonici prometnog puta kako bi usporili izgradnju tramvajske linije. Radove istovremeno izvode i legalno zaposleni na drugoj strani puta. Međutim, mnogo kablova mora da se instalira tačno ispod protestnog kampa i zato je to strateški važna tačka štrajka.

Na sledećoj strani:

Francuskoj trebaju ovakvi radnici?

Sarkozi: „Dok sam ja predsednik…“

Francuskoj trebaju ovakvi radnici?

Lokalno stanovništvo takođe pruža podršku – mnogi prolaznici daju dobrovoljni prilog ili donose hranu i ćebad pobunjenim radnicima. Maris Lefur – predstavnica jednog sindikata bliskog komunistima tri puta nedeljno obilazi kamp i pruža moralnu podršku:

„Francuskoj su potrebni ovi radnici zato što rade veoma teške poslove, često one koje ni jedan Francuz ne bi radio. Uzmimo za primer poslove čistača, radnika na građevini, takođe puno njih rade kao negovatelji starijih i nesposobnih. Ovo nema nikakvog smisla. Bilo bi logičnije da se njihov rad legalizuje i da ih pustimo da obogate našu ekonomiju“, kaže Lefurova.

Procenjeno je da se u Francuskoj nalazi između 200.000 i 400.000 neregistrovanih radnika. Zakon iz 2007. trebalo je da omogući legalizaciju njihovog rada, ukoliko su zaposleni u granama koje pate od manjka radne snage. Ali, da bi se to dogodilo, poslodavac mora da potpiše zvaničan dokument kojim garantuje da će radnika zaposliti trajno ili na godinu i više dana. Mnogi poslodavci ne žele to da potpišu.

Sarkozi: „Dok sam ja predsednik…“

A predsednik Nikola Sarkozi kaže da neće olakšati dobijanje legalnog boravišta u Francuskoj: „Dok sam ja predsednik, neću prihvatiti široku legalizaciju ilegalnih imigranata. Kadgod je Francuska to činila, to je bio povod za trgovce ljudima, koji žive od njihove bede i očaja, da kažu jadnicima da će ih poslati u Francusku gde će imati legalno boravište. Kadgod je Francuska to naširoko radila, samo je ohrabrila ilegalne imigrante da još više dolaze.“

Erik Beson, Ministar za pitanja imigracije, planira da predstavi zakon koji će pooštriti kazne za poslodavce koji primaju radnike na crno. Ministar je rekao da će kompanije koje budu „uhvaćene“ morati da se zatvore na šest meseci i da će biti isključene sa nacionalnih i evropskih tendera na pet godina, a čak će biti primorane i da refundiraju javne troškove.

Uprkos tome, ilegalni radnici su uporni. Grad Pariz kome gori pod nogama da što pre dobije novu tramvajsku liniju, pomogao je u postizanju dogovora između radnika i poslodavca. Štrajkači kažu da će nastaviti „okupaciju“ sve dok situacija svih njih ne bude rešena.

Autori: Ženvijev Ože, Pariz / Tijana Milunović

Odg. urednik: Nemanja Rujević