1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Fušeraj italijanskih građevinaca

10. april 2009.

Zemljotres u Italiji je bez sumnje tragedija. Međutim, zemljotresi u toj zemlji nisu retkost. Uvek, kada Italiju pogodi zemljotres, pokaže se da je gradnja dosta problematična, odnosno da se ne poštuju propisi.

https://p.dw.com/p/HUOM
Procenjuje se da je 28.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom
Procenjuje se da je 28.000 ljudi ostalo bez krova nad glavomFoto: AP

„Nalazimo se u četvrti na istoku Napulja. Nekada je ovde bila velika fabrika u kojoj je nekoliko hiljada radnika proizvodilo testenine i paradajz u konzervama. Danas fabrike više nema, ali se sada u ovim prostorijama nalazi 540 porodica. Ti ljudi su praktično deportovani. Posle snažnog zemljotresa postali su beskućnici i nasilno su raseljeni. Pritom su izgubili svoje korene i kulturu“, priča sveštenik Tonino Palmeze koji živi u napuljskoj četvrti San Đovani a Tedućo.

U regionu Kampanji je 1980. godine u zemljotresu stradalo oko 3.000 ljudi. Nekoliko desetina hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Zemljotresi u Italiji su sasvim normalna pojava. Oni su posledica pomeranja kontinentalnih ploča kao i u svim trusnim područjima. Ali Italijani očigledno rado potiskuju realnost. Tek kada se desi katastrofa shvate u kakvoj su opasnosti.

Premijer Berluskoni sa preživelima smeštenim u šatore
Premijer Berluskoni sa preživelima smeštenim u šatoreFoto: AP

„O zaštiti od zemljotresa se u javnosti ne priča mnogo. Otpor stanovništva je veliki. Reč je, zapravo, o fatalnom sujeverju, verovanju da o nesrećama ne sme da se govori“, žali se istoričarka, Emanuela Đuidobni.

Gde završava novac za obnovu kuća?

Novac koji je namenjen obnovi razrušenih oblasti u Italiji često završava na računima građevinskih firmi koje su deo lanca organizovanog kriminala. Đuidobnijeva kaže da je obnova razrušenih područja u Italiji uvek bila problematična:

„Da stvari ne funkcionišu kako bi trebalo vidi se iz činjenice da obnavljanje uništenih naselja traje predugo. Malo ko zna da je jedini završen projekat te vrste u severnom regionu Friaul.“

Nije u pitanju nedostatak sredstava za obnovu. Logika je sljedeća: „što obnova bude trajala duže, to će iz Rima stizati više novca“. Često taj novac i ne završi kod onih kojima je najpotrebniji - žrtvama, za obnovu njihovih kuća, nego negde u džepovima onih koji ga navodno usmeravaju u obnovu i izgradnju.

Stradalo stanovništvo u Abrucu, koje je ostalo bez krova nad glavom, jedino želi da mu se što pre obnove stambeni objekti i to po propisima za gradnju u trusnim područjima i da novac namenjen obnovi i ovog puta ne završi u tuđim džepovima.

Autor: Kirstin Hausen / Mehmed Smajić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković