Fudbal u gostima kod diktatora

Sivi oblaci nadvili su se nad Buenos Airesom 1. juna 1978. Ali, sveže renovirani stadion „Monumental“ na severu argentinske metropole, zasjao je u nacionalnim bojama, nebesko plavoj i beloj. Šef vojne hunte general Horhe Videla (naslovna fotografija) je svečanim glasom otvorio takmičenja na Svetskom prvenstvu u fudbalu, a na tribinama je počelo frenetično slavlje.

General je govorio o danu slavlja, mira i slobode. Zastave su se vijorile, na njima je stajalo „Somos derechos y humanos“ – time se sugerisalo da su Argentinci skloni pravu i ljudskosti.

Cinizam

Bile su to cinične reči. Skupi spektakl pokušao je da prikrije ono što je Argentina tada bila: stravična diktatura. Nakon puča, argentinska vojska je 14. marta 1976. preuzela vlast, a režim general Videle ubio je desetine hiljada ljudi. Mnogi su nestali bez traga i glasa. Preko 30.000 ljudi, među njima mnogo studenata, nisu doživeli kraj diktature 1983.

Najgore zločine hunta je počinila u prve dve godine vladavine - između 1976. i godine u kojoj se održavalo Svetsko prvenstvo u fudbalu (1978).

Samo dva kilometra od „Monumenatala“ u Buenos Airesu, danas se nalazi mornarička škola ESMA. Tamo se tokom vojne vladavine nalazio jedan od najstravičnijih zatvora na planeti. Slavlje navijača nakon postignutih golova zatvorenici su u ćelijama za mučenje ponekad mogli i da razaznaju.

„Svetsko prvenstvo 1978. bilo je instrumentalizovano od strane argentinske vojske, baš kao i Olimpijske igre 1936. od strane nacista“, priča Umberto Bal. On je preživeo zatočeništvo.

Kod diktatora

Već 1977. „Amnesti internešnel“ je izvestio o teškim povredama ljudskih prava u Argentini. Pod sloganom „Fudbal da - mučenje ne“, aktivisti su od tadašnjeg branioca titule svetskog prvaka (Nemačka) zahtevali da se založi za političke zatvorenike.

Sep Majer je 1978. bio golman nemačke ekipe. Na pitanje zašto se Nemci tada nisu angažovali oko ljudskih prava u Argentini, Majer je odgovario da „nije uveren da bi to urodilo plodom“. I dodao da bi „... nakon toga još svi bili uhašđeni“.

Veći deo tadašnje nemačke selekcije i Fudbalskog saveza branio se 1978. od kritičkih pitanja. Argument je uvek bio isti: sport je sport, a politika politika.

Fudbal i mučenja

„Mi nismo zaduženi kao sportski savez za procenu, napade ili opravdavanje političkih sistema“, tvrdio je tadašnji medijski šef Saveza Vilfrid Gerhard. To nije bila cela istina. Hladni rat je bio u punom jeku, a kontroverza oko Svetskog prvenstva u Argentini odjednom se našla između ideoloških frontova.

Argentinska hunta zvanično je sledila cilj borbe protiv komunizma. Argentina je bila odličan privredni partner Zapada. Nemci su Argentincima isporučivali pre svega vozila, oružje i nuklearnu tehnologiju.

Nemački reprezentativac Berti Fogst 1978. se zaljubio u Argentinu: „To je zemlja u kojoj vlada red. Nisam video nijednog jedinog političkog zatvorenika“." Danas su takve izjave nezamislive. Na novinarsko pitanje da li ga muče povrede ljudskih prava u Argentini, tadašnji kapetan „pancera“ je uzvratio: „Da se Svetsko prvenstvo održava u Sovjetskom Savezu da li biste postavili ista pitanja?“

Skandali

FIFA (Svetska fudbalska federacija) i njeni čelnici javno su simpatisali argentinskog diktatora i njegov režimom. Tadašnji šef Fudbalskog saveza Nemačke Herman Nojberger kompletirao je skandal: on je bez ikakvog srama u trening-kampu primio Hans-Ulriha Rudela.

Rudel je bio visokorangirani nacistički oficir iz Drugog svetskog rata, junak nacionalsocijalističkog režima, koji je i nakon kraja rata ostao veran svom „fireru“, Hitleru. Rudel je 1948. pobegao u Južnu Ameriku, gde je bio savetnik nekoliko vojnih diktatura.

Argentinski tim je na kraju osvojio titulu prvaka sveta na domaćem terenu. Titula je bila sumnjivog kvaliteta. Bilo je očigledno da je argentinski trijumf protiv Perua u polufinalu (6:0) bio „kupljen“.

Titula prvaka sveta osigurala je „preživljavanje“ vojne diktature još nekoliko godina, smatra Eduardo Saheri, argentinski autor i kolumnista: „Argentinsko društvo bilo je potpuno slepo od patriotizma. Da je bilo više kritike od strane stranih fudbalskih saveza to bi i te kako povećalo pritisak na režim i to je moglo da urodi plodom.“

Aktuelna rasprava oko Ukrajine kao domaćina Evropskog prvenstva sa pažnjom se prati i u Argentini. I današnja diskusija je, kaže Saheri, poput ogledala ispred lica mnogih Argentinaca: „Civilna podrška vojnog režima - to je poglavlje s kojim se mi Argentinci do danas nismo suočili.“

Autori: A.Herberg / S.Matić
Odgovorni urednik: I.Đerković