Fudbalerke popularnije od Fetela i Formule 1

Ženski fudbal je – kao društveni fenomen – bitno drukčiji od muškog. Pođimo od publike. Pri dolasku u mesto održavanja utakmice, ne ori se pesma. Piju se minimalne količine piva. Utakmice na samom stadionu prate čitave porodice. Publika nije sklona korišćenju raznovrsnih rekvizita za pravljenje buke – što ne znači da je tiha, naprotiv, ali se služi klasičnim urlanjem i još klasičnijim aplauzom.

Na utakmici Nemačka-Kanada, domaća publika je više puta aplauzom propratila akcije kanadskog tima. Tako nešto je u muškom fudbalu uglavnom nezamislivo. S tim što je domaća publika u Nemačkoj svemu dala svoj svetli doprinos – 73.000 ljudi na stadionu na prvoj utakmici, i ne samo to, već i odjek u medijima, sve je mnogo spektakularnije nego što su to očekivale i same fudbalerke.

„Već na aerodromu smo primetili da ima vrlo mnogo kamera. To je novo za sve nas, moramo da naučimo da se ophodimo sa tom situacijom. Ali, naravno da je sve fantastično, nalazimo se u fokusu, i nadam se da će to tako još dugo trajati“, kaže savezna selektorka Silvija Najd.

Iznenađujuća gledanost

Prva utakmica nemačkih reprezentativki je imala i rekordnu gledanost na televiziji. Pratilo je prosečno 10,48 miliona gledalaca televizije ARD. Ako kažemo da je pobedu nemačkog automobilskog asa Sebastijana Fetela u trci Formule 1 za veliku nagradu Evrope u Valensiji pratilo 6,3 miliona ljudi, onda je sve jasno!

„Bila sam tako iznenađena… to se ne može opisati rečima… to je gigantsko osećanje, bomba, to je jednostavno beskrajno prijatno…“ Kada čovek čuje ovako nešto iz usta mlade Linde Bresonik, pomislio bi da ne govori o fudbalu, već o nečem drugom… ali, zaista, ovo prvenstvo je korak dalje u promovisanju najvažnije ženske sporedne stvari na svetu.

Zanimljivo je i da ogroman broj ljudi u publici, dok bodri Nemice, drži u rukama brošure sa brojevima, imenima i fotografijama fudbalerki da bi naučila koja je koja, jer većina navijača je pred početak Mundijala pouzdano znala samo kako izgledaju Birgit Princ (jer igra već čitavu večnost) i Lira Bajramaj (jer je atraktivna crnka). Nemice se istovremeno i najbolje razlikuju jedna od druge; najmanje se međusobno razlikuju fudbalerke Severne Koreje, anonimni tim, čije igračice izgledaju, kako piše „Zidojče cajtung“, „kao Ruskinje iz vremena hladnog rata, samo manje preteće; zapravo, najviše liče na figure u stonom fudbalu“.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević