Fudbalska čuda ne treba objašnjavati

Špigel onlajn je kompletnu naslovnu stranu svog internet-portala posvetio pobedi Nemaca. Među tekstovima sa karakterističnim naslovima: „Tuga u Brazilu“ (o stanju ove južnoameričke nacije), „Oh, bože moj!“ (u prenesenim reakcijama iz inostranstva), postavlja se i pitanje protivnika u finalu: „I sada? Protiv Mesija ili protiv Robena?“; detaljno se analizira igra nemačkog tima (sa zaključkom: „Prosto krostastično!“ – zbog izvanredne partije Tonija Krosa), detaljno se analizira igra brazilskog tima („čista katastrofa“), podseća se na „istorijske poraze“ slavnih reprezentacija na mundijalima, a glavni komentar već u naslovu opisuje igru nemačkog tima rečima: „Cak, cak, cak!“ i nastavlja ovako: „Nemačkim reprezentativcima, koji su tokom 90 minuta svojom efikasnošću, preciznošću, tačnošću i nepopustljivošću opslužili sve moguće klišee o Nemačkoj, bilo je gotovo žao zbog načina na koji su Brazilci ispali iz takmičenja. Tomas Miler (…) je tešio Dantea; Toni Kros, Per Mertezaker, Filip Lam – svi oni su razgovarali sa brazilskim protivnicima koji su posle utakmice laželi na travi i morali da trpe zvižduke svoje publike.“

„Kako objasniti fudbalska čuda?“ – pita se komentator lista Frankfurter algemajne cajtung, i odgovara: „Najbolje – nikako. U njima treba samo uživati. Brazil jedan, Nemačka – sedam: da je neko pred utakmicu u Belo Horizonteu predviđao takav rezultat, svi bi ga bili proglasili ludim (…) Ova utakmica mora biti uteha za svakog očajnog amatera koji je u svojoj fudbalskoj karijeri bio ponižen. Gle - i velike ekipe mogu da dožive ovako grandiozne udarce sudbine… Odsustvo Nejmara i Tijaga Silve je pospešilo nastupanje velikog čuda, ali ni izdaleka nije njegov uzrok. Brazilci su se u prvim minutima bacili na Nemce i pokušali da demonstriraju snagu koju - nisu posedovali. Kada je, dvanaest minuta posle prvog gola Nemaca, pao i drugi, divlji napadi domaćina su se ispostavili kao halabuka bez smisla. (…) Selektor Lev je ponovo pokazao snagu u pripremama za turnir i pojedinačne utakmice. On i njegov štab su igrače doveli u odlično stanje – i fizički i taktički. Taj inspirativni timski duh je mogao da se oseti i na terenu i van njega. Lev je zračio mirom i sigurnošću i pokazao rafiniran trenerski pristup…“

Dnevnik Frankfurter rundšau na svom portalu primećuje da je „neshvatljiv način na koji su domaćini omogućili nemačkom timu da sa hirurškom preciznošću i najvećim mirom barata skalpelom i ostavlja duboke rezove i otvorene rane u odbrani Brazilaca. Bilo je gotovo nestvarno gledati kako su padali golovi i kako raste očaj Brazilaca. Neki gledaoci su gorko plakali. Već i pre početka utakmice bilo je jasno da će Nemačka posle mundijala potisnuti Španiju sa prvog mesta svetske rang-liste, ali to za selektora Leva uopšte nije bilo važno…“

„Pobeda za večnost“ – naslov je koji je objavio tabloid Bild, da bi se u pratećem tekstu zapitao: „Zašto li smo ovako dobri? – i ponudio sledeće odgovore: zato što su Toni Kros i Sami Kedira, kako je turnir odmicao, igrali sve bolje; zato što Miro Kloze i u 36. godini daje golove i sada je (sa 16 pogodaka) najbolji strelac u istoriji Svetskog prvenstva; zato što je Nojer sjajan – kada su Brazilci početkom drugog poluvremena divlje jurišali, odbranio je svaki šut na gol.“ Bild je naravno primetio i da je put (uključujući čarter-let) nemačkih reprezentativaca iz Porto Segura do Belo Horizontea trajao više od 24 sata – iako ta dva grada ne deli rastojanje veće od 700 kilometara: „Uzalud je Fudbalski savez Nemačke u kontaktu sa brazilskim vlastima pokušavao da se izbori za povoljnije termine poletanja i sletanja, ali one nisu ni prstom mrdnule – nisu ni odgovorile na molbe. Osveta za to je pala na travi Belo Horizontea!“ – zaključuje Bild, prizivajući već u naslovu sledećeg teksta protivnika u finalu rečima: „Dajte te Holanđane!“

„Sve emocije koje su obećali Brazilci, hteli su da pokažu već u prvim sekundama polufinala“, piše Zidojče cajtung; „Trčali su. Jurišali su. I puni energije se odbijali od nemačkog zida koji im se isprečio. Na sredini terena su igrači Joahima Leva suzili prostor formirajući dve zbijene linije. A kada bi lopta ostajala zaglavljena u tom zidu, nemački tim bi izvodio kontranapade: hladnokrvno, trezveno, efikasno. (…) Svaki pokušaj objašnjenja ovog rezultata je pucanj u prazno. Rezultat je suma nebrojenih faktora: naravno da su Brazilci bili šokirani neigranjem Nejmara. Naravno da je Nemcima odgovaralo i to što nisu morali da igraju po podnevnoj vrućini. Naravno da su prilikom prvog gola koji su primili posle izvedenog kornera svi Brazilci stajali pogrešno – posle čega su sve brane popucale. Naravno da je ispravan bio i postupak selektora Leva koji se opredelio za sastav tima koji se ni na vrućini Rio de Žaneira protiv Francuza nije istopio. Bilo je ovo remek-delo Joahima Leva. U nedelju on može samo još da prevaziđe sam sebe.“