Futsal (ni)je fudbal, ali pomaže

Farukov tim „1.FC Marta“ stoji dobro. Skoro da su dobili prvu utakmicu. I dok ostali trče po zelenom gumenom podu u hali, 14-godišnji Faruk, poreklom iz Libana, sedi na klupi. Prehlađen je i danas je rezerva. Faruk nam objašnjava razliku između futsala i običnog fudbala:

„Prvo - lopta je manja i teža. Ovde se igraju pasovi, a sasvim specijalno pravilo je - ovde nema faula. Ovo je futsal. Nema ovde udaranja nogama ili rukama, ni malo, a ni tegljenja za dres.“

Utakmice su fer, lopta se dodaje brzo i precizno. Momci se razumeju u fudbal. Kao na primer Serkan iz tima „Tri-četvrtine dečaka“. On igra već deset godina:

„Ovde se traži tehnika, a ne snaga. Onaj ko je najbolji tehničar, taj i pobeđuje. Ovde nije važna silina udarca.“

Serkan ima 19 godina i stanuje u Moabitu, siromašnom predgrađu Berlina. On, kao i svi ostali, zna da je cilj projekta da se noću ne vuku po ulicama.

Treniraju i devojčice

Pet igrača se 6 minuta bori za što veći broj golova. Tu je 60 do 100 mladih poreklom iz Turske, Arapskih zemalja, ali ima i Nemaca. Svakog petka, bez obzira na to kakvo je vreme, oni dolaze na trening u 10 uveče pa sve do 1 po ponoći. Redovno se održavaju i turniri.

„Volimo fudbal. Mi smo odrasli sa fudbalom, uvek smo ga igrali na ulici. Neću da igram u nekom omladinskom klubu, jer onda ne bih imao dovoljno slobodnog vremena. Zato je ovde bolje. Uveče kasno, lepo osvežen, odeš kući i spavaš.“

Trener kaže da je na početku možda i bilo svađa, pa čak i tuča. Toga je sada, međutim, sve manje. U svakom slučaju, mladići nisu prepušteni sami sebi. Pored trenera tu su još dva socijalna radnika.

Inače i devojčice imaju povremeno šansu da treniraju. Za njih su u ponudi rukomet, odbojka, košarka ili džez dens.

Autorke: Lidija Lajpert / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković