G20 pred krajem?

Uz mnogo muke i pre svega uz otpor SAD, čelnici svetskih sila su se ipak nekako uspeli dogovoriti oko prilično razvodnjenog završnog G20 dokumenta. No to tako više neće ići u budućnosti, smatra Bernd Rigert.

Deset godina nakon svog prvog okupljanja na nivou predsednika država i vlada, grupa G20 je kao forum za rešavanje globalnih problema jasno na putu ka beznačajnosti. Osnovan kao sredstvo u borbi protiv velike finansijske krize pre deset godina, formatu G20 polako ponestaje daha. I to ne zato jer je ideja, globalne probleme rešavati globalnim mehanizmom, sama po sebi loša, nego zato jer je jednostavno ponestalo političke volje kod mnogih koji učestvuju u ovom mehanizmu. Samoizolacija, nacionalizam, protekcionizam sve češće služe kao odgovor na posledice globalizacije koja se sve češće doživljava kao nekontrolisani proces. 

Politika | 01.12.2018

Vođa ovog trenda je bez sumnje američki predsednik Donald Tramp koji bez ikakvog plana šturo ruši sve oko sebe jer je dekonstruktivista koji želi srušiti trenutni poredak i odstraniti pravila za koja misli da ne funkcionišu u njegovu korist. I pritom stvara nova pravila koja važe samo za njega. Jedino što važi je brz rast popularnosti kod kuće bez obzira na ostatak sveta. No Donald Tramp, i to je ono što je fatalno, nije usamljen.

Neće biti bolje

Ruski predsednik, saudijski prestolonaslednik, turski autokrata i kineski predsednik koji zajednički sede za G20 stolom, ne mare preterano za pravo i pravednost. Ovom klubu „moja-zemlja-na-prvom-mestu" se pridružuje sve više članova. U Meksiku je upravo jedan populista zaseo na vlast. U Brazilu se u predsedničku palatu useljava jedan priznati desni ekstremista. Sve su to loše preduslovi za sedeći samit G20 u japanskoj Osaki.

Prostor oko nemačke kancelarke, kanadskog premijera, francuskog predsednika i predstavnika EU, dakle onih koji su u Buenos Ajresu vijorili zastavom multilateralizma, polako se prazni. Čak se i unutar EU polako širi populizam i sebičnost. Najnoviji primer posle Bregzita je i nova populistička vlada u Italiji.

Kada čovek čita tanušnu završnu izjavu samita G20 stiče utisak da je ovo okupljanje predstavnika dve trećine čovečanstva samo prazno pakovanje. Doduše na papiru je ipak nekako uz muke došlo do dogovora oko reforme trgovinskog sistama ali se u međuvremenu veliki delovi G20 međusobno nameću novim carinama ne bi li dobili što veći komad globalnog kolača. Teorija je jedno, praksa je nešto sasvim drugo.

Bliži li se kraj? 

Donald Tramp će uskoro grupi G20, čijim sastancima je samo sporadično prisustvovao, verovatno zadati smrtonosni udarac. Njegov savetnik za bezbednost G20 smatra suvišnim, iako se radi o jedinom globalnom ekonomsko-političkom mehanizmu kontrole. Publici i biračima kod kuće je u međuvremenu teško objasniti smisao G20 ako na samitu za stolom ionako sedi sve više bahatih sebičnjaka.

Riegert Bernd Kommentarbild App

Bernd Rigert

G20 do nije ispunio ni jedan od svojih osnovnih zadataka - oporezivanje digitalnih preduzeća. Ovaj zadatak je opet, na insistiranja SAD, prebačen na prvi samit G20 posle Osake - ako do njega uopše dođe. Spustiti ovaj forum na nivo ministara, kao što je to bio slučaj pre 2008, ili ga u potpunosti raspustiti bi bila pobeda za nacionaliste. A njima ne bi trebalo priuštiti taj užitak. Tako će se samiti G20 i dalje verovatno održavati, ali ovaj forum bi se lako mogao pretvoriti u „dead man walking": kandidata za smrtnu kaznu na putu kao političkom stratištu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Politika | 01.12.2018

Tanka deklaracija

Povezani sadržaji