Gadafi: diktator ili londonski profesor?

Libijska revolucija odigrava se pomalo i u Londonu – u londonskoj vili Saifa Gadafija, diktatorovog sina, sada stanuju beskućnici. Vrednost vile u otmenoj londonskoj četvrti Hempsted procenjuje se na deset miliona evra i u njoj su izbeglice iz Tripolija. Jedan od njih kaže: „Novac pripada nama, Libijcima. Zahtevamo da nam se vrati. Ja sam ovde, zapravo, samo da bih zaštitio našu imovinu“.

Ostavka zbog „Brata Vođe“

Sve do nedavno Saif Gadafi je smatran za reformatora. Na čuvenom londonskom ekonomskom univerzitetu (LSE), napisao je doktorski rad o demokratiji i civilnom društvu u severnoj Africi. U međuvremenu, stao je odlučno uz oca i opravdava krvavo gušenje ustanka.

Zbog toga što se bivši student pokazao kao autoritarna osoba ostavku je podneo šef uglednog univerziteta, jer je LSE prihvatio donaciju Saifa Gadafija od dva miliona evra i obrazovao libijske birokrate. Saradnja je bila tako tesna da je otac Gadafi preko video linka držao govore, a docenti su ga oslovljavali sa „Brat Vođa“.

„Ako sarađujete sa nekim kao što je Gadafi to možete da objasnite nastojanjem da pozitivno utičete na libijske vlasti što je lepo i onda prihvatite novac. Ali se upuštate u rizik da se diktator okrene protiv sopstvenog naroda, što je u prirodi diktature, i onda se nađete u škripcu“, kaže politikolog Robin Simkoks.

Dok je stizao novac za ljudska prava nije brinuo niko

Na univerzitetu nisu hteli da nam daju intervju. Za većinu studenata nije nikakav problem što je univerzitet imao kontakte sa Libijom i prihvatio donacije.

„Izgrađivati civilno društvo je vrlo dobra stvar. Obrazovati pravnike, ljude koji rade za civilno društvo sve je to od koristi za Libiju.“

„Da je univerzitet prihvatio donacije u današnjoj situaciji to bi bilo strašno. Ali morate da imate u vidu tadašnji međunarodni konteks - tada su još svi pravili poslove sa Libijom“.

I zaista, u trenutku kada je LSE počeo da sarađuje sa Libijom, Gadafi već odavno nije bio autsajder – nakon što se odrekao oružja za masovno uništavanje imao je kontakte sa (tadašnjim premijerom) Tonijem Blerom i drugim zvaničnicima Evropske unije. Naftne kompanije kao Britiš petroleum ili Šel i industrija naoružanja sklapali su unosne poslove sa njim. Za ljudska prava nije brinuo niko.

„Evropska unija i SAD bili su toliko zaslepljeni strateškim i ekonomskim interesima da obnavljajući odnose sa Libijom nisu ništa učinili za zaštitu ljudskih prava“, kaže Tom Porteus iz „Hjuman rajts voča“

Donacije služe za političke ciljeve

Nije samo LSE primao novac od diktatora. I drugi britanski univerziteti prihvataju donacije od diktatorskih režima. Na primer, Oksford je prošle godine dobio milione sa Bliskog istoka, pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije. Kritičari upozoravaju da na taj način takvi režimi popravljaju imidž, a čak mogu da utiču i na univerzitete.

„Na nekim univerzitetima govori mnogo gostiju koji podržavaju iranski režim. Svake druge godine neko iz vlade Saudijske Arabije dolazi na Oksford i govori o njenim vrlinama. Donacije služe za političke ciljeve“, kaže politikolog Robin Simkoks.

Kakve će zaključke izvući drugi univerziteti iz iskustva LSE? Verovatno nikakve. Konkurencija među elitnim univerzitetima je velika i verovatno će se i ubuduće žmuriti na oba oka kada su velike donacije u pitanju.

Autori: Birgit Mas / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković