Gadafija ima ko da čuva

Moamer el Gadafi ima mnogo prijatelja u Africi. Sve ih je kupio debelom čekovnom knjižicom. Gadafi je investirao u razvoj i naoružanje za malobrojne afričke moćnike. To mu je donelo simpatije, ali i uticaj. Afrički šefovi država čak su ga na jednom sastanku Afričke unije prozvali „kraljem kraljeva“. Posebno su siromašne afričke države poput Nigera, Burkine Faso ili Malija profitirale od Gadafijevih miliona od nafte. Zato ne čudi što je kod spekulacija o Gadafijevom bekstvu upravo taj region dospeo u centar pažnje, kaže francuski stručnjak za islam Bruno Kalije Desalis.

„Ceo region tesno je povezan s Gadafijem. Bivši diktator je u Sahelu mnogo investirao u razvoj, u izgradnju ulica, hotela, brana, čak je planirao i kanal u Negru do Timbuktua. Ko zna - možda će se i to ostvariti. Za region bi to naravno bilo riskantno, njegovo prisustvo je opasno po stabilnost regiona“, kaže Desalis.

Obuka za afričke diktatore

Ipak Gadafi nije mahao samo novčanicama. On je obučavao afričke pobunjeničke vođe u njegovom tzv. „Revolucionarnom svetskom centru“ u blizini Bengazija. Tamo su muškarci poput Idrisa Debija ili Čarlsa Tejlora naučili da rukuju kalašnjikovom. Jedan danas vlada Čadom gvozdenom rukom, drugi, bivši predsednik Liberije nalazi se u Hagu gde mu se sudi za zlodela u građanskom ratu u Sijera Leoneu.

Kao Gadafijev najbliži prijatelj važi i najmoćniji čovek Burkine Faso - Blez Kompaor. I on je obučen u Libiji. Bez Gadafijeve pomoći Kompaor se ne bi domogao vlasti 1987. godine - i za to bi mogao da pokaže zahvalnost. Burkina Faso jeste priznala libijski Prelazni savet, ali je čini se spremna i da pruži utočište starom drugu, Gadafiju.

Neki u Sahelu to smatraju ispravnim. Jedan prolaznik kaže: „Bilo je pogrešno svrgnuti Moamera Gadafija. Tako se ne sme ophoditi prema tom velikom čoveku. Ovde kod nas treba mu pružiti sigurnost. Svi predsednici Zapadne Afrike imali su koristi od njega“.

Strah od plaćenika

A tu su još i Tuarezi, nomadi u severnom delu Sahela. Gadafi ih je posebno podržavao u Nigeru - oružjem, municijom i logistikom u njihovoj borbi za nezavisnost. Mnogi Tuarezi su se u Libiji borili na stani diktatora. Sada postoji opasnost da će ih Gadafi još jednom mobilisati.

„Iz mnogih pokreta za oslobođenje Tuarega nastale su kriminalne bande. Ali Gadafi bi mogao da iskoristi njihovu podršku, iako je oslabila povezanost sa njima“, ukazuje šef istraživanja na pariskom Institutu za politiku Filip Igon.

Borba za moć u Libiji baca senku na region Sahel. Mnogi ljudi se plaše Gadafijevih afričkih plaćenika i oružja koje cirkuliše u regionu. Ipak, čini se da države Sahela, nerado žele da se odreknu Gadafija. Niger i Burkina Faso jesu priznali Međunarodni krivični sud koji traži Gadafija. Ali obe zemlje pripadaju Afričkoj uniji koje ne bi bilo bez Gadafija. Zato ne čudi što Afrička unija svojim zemljama članicama sugeriše da ignorišu međunarodni nalog za hapšenje i da ne izruče Gadafija. U skladu sa izrekom: "Ne ujedaj ruku koja te hrani"

Autori: Alekander Gebel (NDR) / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković