Galaktičko talasanje

Naučnici iz centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan objavili su da su uspeli da detektuju talasanje gravitacije. To je prvi put da je taj fenomen zabeležen. Ako se i drugi stručnjaci potvrde njihove nalaze, to otkriće bi moglo da pruži odgovore o nedokazanim elementima iz Ajnštajnove opšte teorije relativiteta. Naučnici opisuju to talasanje kao „prve drhtaje Velikog praska“.

Naime, talasi ukazuju na „nagli rast“ univerzuma pre 14 milijardi godina, što bi moglo biti „prvi direktni dokaz kosmičke inflacije“, po kojoj se vasiona u svom početku širila mnogo brže od brzine svetlosti. „Detektovanje tog signala jedan je od najvažnijih ciljeva moderne kosmologije. Veliki posao koji su obavili mnogi doveo nas je dovde“, kaže Džon Kovač, vođa istraživačkog tima.

Jasno i otvoreno nebo

Za ovo otkriće korišćen je teleskop Bajsep 2 na Južnom polu, koji meri neke od najstarijih svetlosnih signala u svemiru. Ova lokacija je „najbliže što možete da se približite svemiru, a da ostanete na zemlji“, kaže Kovač.

Teleskop je osmatrao oblast na nebu poznatu kao „Južnu rupu“ van Mlečnog puta, gde nema mnogo materijala koji bi ometao beleženje podataka.

Prozor u drevnu prošlost

Stručnjaci su pri tome posmatrali mikrotalasno zračenje, i primetili male varijacije koje daju naznake o ranom stadijumu univerzuma. Tako su našli dokaze talasanja u gravitaciji koja su se proširila univerzumom 380.000 godina nakon Velikog praska. „Zapanjujuće kada tražite tako nešto i stvarno to nađete“, kaže Klem Prajk, vanredni profesor sa Univerziteta u Minesoti.

Ovo otkriće bi moglo da potvrdi ključnu vezu između relativiteta i konceptualnih polja kvantne mehanike. Teorijski fizičar Alan Gat, koji je prvi uveo ideju kosmičke inflacije 1980, kaže za najnoviju studiju da je „definitivno dostojna Nobelove nagrade.“

Autor: / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković