Gde je Srbija na skupu u Prizrenu?

Dalje jačanje međusobne saradnje, rešavanje otvorenih problema dijalogom, formiranje mini-šengen zone i omogućavanje slobode kretanja ljudi, robe i kapitala, saradnja na izgradnji infrastrukture, afirmacija napretka ka evro-atlantskim integracijama, samo su neki od zaključaka lidera ovog skupa održanog na padinama Šar planine u prizrenskoj opštini.

U prvim reakcijama gotovo svi ističu značaj dobrosusedskih odnosa, kretanje bez pasoša, kao i poštovanje zakona.

Korak napred

I kosovski analitičari, poput Ismaila Hasanija, slažu se da je ovo korak napred u međusobnim odnosima. "Reč je o ispitivanju mogućnosti zemalja u regionu, mada ne u kompletnom sastavu, da nešto učine u pogledu uspostavljanja međusobne saradnje samostalnih država u regionu. U sklopu toga i tendencije tih zemalja da se pokažu kao ozbiljni partneri u odnosu na evropske integracije uopšte."

Beljulj Bećaj smatra da je skup bio "dobrar pokušaj da se otvori nova stranica između država koje su spremne na međusobnu saradnju".

"Iako još mnogo toga ima nerazjašnjenog u njihovim odnosima, ali sva ta nerazjašnjena pitanja treba da budu u drugom planu u odnosu na njihov glavni zajednički cilj – a to je evropska integracija"

Prema Hasanijevom mišljenju učešće samo četvorice lidera govori da je skup bio nepotpun i da se treba angažovati na uključivanju i ostalih lidera, kako bi se postiglo toliko željeno jedinstvo u regionu.

"Mislim da ovaj sastanak govori o tome da ima mnogo toga da se radi u narednom periodu, kako bi se uspostavila normalna veza i kontakti na regionalnom nivou."

I Srbiju uključiti u ove procese

Neučešće Srbije, koja je "generator demokratskih procesa u regionu, ali koja može biti generator destabilizacionih procesa na Kosovu" po Bećaju ostavlja trag. Zato treba i Srbiju uključiti u ove procese.

"Ukoliko u ovom pokušaju zemlje koje su bile učesnice skupa pokažu da su učinile pomake na produbljivanju saradnje, onda, mislim da se stvaraju pretpostavke da se u kontekstu jednog novog, kvalitetnog ambijenta, uključi i Srbija kao država koja može mnogo da doprinese u stvaranju klime poverenja, regionalne stabilnosti i demokratskih odnosa unutar ovih država."

Prvi ovakav skup održan je u Valoni u Albaniji, drugi u Ohridu, a posle ovog u Prizrenu, makedonski predsednik Đorđe Ivanov predložio je da se naredne godine ponovo održi u Ohridu, jer crnogorski predsednik Filip Vujanović nije prisustvovao skupu održanom u Makedoniji.

Autor: Refki Alija, Prizren

Odg. urednik: N. Jakovljević