Predsednik Donald Tramp podigao je tešku – i nedokazanu optužbu protiv svog prethodnika. On tvrdi da je Barak Obama naredio da se prisluškuju telefoni u Trampovom tornju tokom predizborne kampanje za američkog predsednika. Obama je preko svog portparola tu optužbu odbacio.
Sada nije važno to što predsednik lično obično ne izdaje nalog za prisluškivanje nekog američkog građanina – a i takav proces bi, u normalnim okolnostima, išao kroz tajni sudski sistem FISA. Nije važno ni to što su zakonske i političke prepreke za izdavanje naloga da se prisluškuje neki kandidat za predsednika izuzetno visoke. I nije važno ni to što je u potpunoj suprotnosti sa karakterom trezvenog i analitički orijentisanog političara kao što je Barak Obama da naredi ili da podrži takvu meru samostalno ili bez veoma dobrih razloga.
Uprkos tome, sada u suštini samo postoji Trampova reč protiv Obamine – i javnosti je nemoguće da sa sigurnošću zna ko govori istinu, a ko ne. Ono što se zna jeste da američke obaveštajne službe veruju da je Rusija odgovorna za prodor u računare Nacionalnog komiteta američkih demokrata i da je FBI istraživala moguće veze sa Rusijom među nekim saradnicima Donalda Trampa.
Tramp može da dokaže da Obama nije u pravu
Ali postoji sasvim jednostavan način da Tramp dokaže da je u pravu, a da Obama laže. On može da naredi da sav relevantan materijal u vezi sa eventualnim prisluškivanjem njegovih telefona, prestane da ude tajan i bude objavljen pred javnošću.
Kao predsednik, on ima izvršna ovlašćenja da informacije proglasi tajnim ili da prestanu da budu tajna. Ta privilegija postoji i priznaju je svi sudovi. Ona predsedniku nudi priliku da sam odlučuje o tome šta ljudi smeju da znaju, a šta ne.
Za predsjednika Trampa koji često ostavlja utisak da precenjuje svoja predsednička ovlašćenja, može da bude privlačno da samostalno odlučuje i kada je reč o američkim tajnama, a sve kako istakao svoju ličnu moć. Povrh toga, dokazom da je njegov prethodnik bio u krivu, Tramp ne samo da bi javno ponizio Obamu, već nego bi ga eventualno doveo i u pravne probleme. I jedno i drugo su taktike koje je Tramp u više navrata koristio za vreme predizborne kampanje.
Zato, umesto da lamentira na Tviteru o tome kako je bio žrtva Obame, predsednik Tramp jednostavno može da naredi objavljivanje bitnih dokumenata koji se odnose na eventualno prisluškivanje i kontrolu njegovog Tramp-tornja u Njujorku. Ta mera, dakle donosi samo prednosti. A ako to ne uradi, onda se nameće jasno pitanje: a zašto nije?