Gej brak nije osnovno ljudsko pravo

„Država koja odbija da prihvatiti homoseksualnu bračnu zajednicu time ne krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima", navodi se u presudi Evropskog suda za ljudska prava, donetoj u sedmici za nama. Time je odbijena tužba jednog homoseksualnog para iz Austrije.

Gradska uprava Beča je još 2002. godine dvojici muškaraca, tada u dobi od 48 i 50 godina, uskratila dozvolu za sklapanje braka uz obrazloženje da je brak moguć isključivo između osoba različitog pola. Njih dvojica su odlučili da podnesu tužbu sudu u Strazburu tvrdeći da se takvom odlukom krši njihovo građansko pravo na sklapanje braka i da su time diskriminisani. Oni su se pozvali i na zakonom zagarantovano pravo na „poštovanje njihovog ličnog i porodičnog života“.

Sudije su u obrazloženju svoje presude utvrdile da član 12. Konvencije o ljudskim pravima pravno regulisanje sklapanja braka izričito ostavlja u nadležnosti zakonodavstva svake države po na osob.

Različite zemlje - različiti zakoni

U državama članicama EU pitanje homoseksualnih brakova je dosada rešavano na različite načine. Iako je opšte primetan trend prihvaćanja istopolnih bračnih zajednica, u većini zemalja to ipak nije legalizivano.

Prva zemlja koja je to učinila bila je Danska, 1989. godine. Taj primer su nešto kasnije sledile i druge nordijske zemlje - između 1993. i 2002. godine, gej brakove legalizovale su Norveška, Švedska, Island i Finska. U međuvremenu u 21. od ukupno 27 zemalja EU postoje propisi koji regulišu homoseksualne bračne ili životne zajednice.

U Nemačkoj od 2001. godine, a u Austriji od ove, na snazi su propisi koji homoseksualnim parovima omogućavaju zasnivanje tzv. životnih zajednica. Te zajednice su u mnogim aspektima izjednačene sa heteroseksualnim bračnim zajednicama, ali postoje i značajne razlike.

Tako primera radi gej parovi imaju prava na penziju, a dozvoljeno je i nošenje zajedničkog imena. S druge strane njima nije dozvoljeno usvajanje djece, a u Austriji im nije omogućena čak ni svečana ceremonija pred matičarem.