Gem, set i meč – Beker!

Ko se ne seća kako se Boris Beker radovao pobedi u Vimbldonu? „Bio je to neverovatan doživljaj, vrlo važan doživljaj“, rekao je Beker o čudu koje se desilo 7. jula 1985. u 17:26 po lokalnom vremenu. Svojom pobedom na tom turniru, Beker je postavio više rekorda odjednom. Do danas je ostao najmlađi pobednik Vimbldona, to mu je pošlo za rukom kao prvom koji nije bio nosilac grupe, a i kao prvom – Nemcu. „Nisam bio svestan rekorda koje sam oborio. I bolje što je tako. Imao sam 17 godina, bio sam mlad momak“, priseća se Beker danas.

Beker je osvojio srca navijača

Za vreme dve nedelje turnira, mladi riđokoso-plavokosi momak je osvojio srca gledalaca svojim spektakularnim načinom igre, svojom stisnutom pesnicom i izlivima emocija. U prva dva kola, igrao je suvereno i najpre pobedio Amerikance Henka Pfistera i Mata Angera. U trećem meču je bio na rubu ispadanja ali je posle 5:6 u petom setu uspeo da preokrene rezultat u svoju korist i pobedi Šveđanina Joakima Nistrema. Posle je na konferenciji za novinare rekao da nije ni pomišljao na poraz, jer da bi „inače izgubio meč“.

I u osmini finala je protiv Tima Mejota morao da odigra pet setova. „Boris je tada iskrenuo članak i hteo je da odustane od dalje igre“, priseća se njegov tadašnji trener Ginter Boš: „I u polufinalu protiv Jarida je već bio na putu poraza“, ali je i tada uspeo da preokrene meč. A ono što je tada pokazao protiv Kevina Karena iz Južnoafričke Republike, spada u najveće uspehe u sportu. Karen je na putu do finala pobedio teniske veličine kao što su Štefan Edberg, Džimi Konors i Džon Mekinro. Protiv Borisa Bekera iz nemačke varošice Lajmena izgubio je sa 3:6, 7:6, 6:7 i 4:6.

„Čudo sa nekog drugog sveta“

„Osećate da ste postigli nešto što nije normalno“, kaže danas Beker. „Ljudi koji su me pre toga gledali relativno normalno, sada u buljili u mene kao da sam čudo sa drugog sveta“. Taj uspeh kompletno je promenio Bekerov život. Odjednom je dobijao milionske reklamne ugovore, nastupao na televiziji – rečju, postao je javna ličnost. „U javnom svetu sam odrastao, sa vrlinama i manama, sa greškama“, kaže Beker: „Sportski sam se dalje razvijao i to je bilo najvažnije. Ali to je bio naporan put.“

Od pre nekoliko godina, on živi u Vimbldonu, otmenoj londonskoj četvrti. To je podstaklo list Zidojče cajtung da iznese sledeća poređenja: „Kao kada bi se Helmut Ran preselio u Bern. Ili Mohamed Ali u Kinšasu.“ Beker stalno ponavlja da mu u Engleskoj ljudi prilaze sa velikim poštovanjem. U svojoj „dnevnoj sobi“ upravo se stara o Srbinu Novaku Đokoviću. Hoće li uskoro otvarati šampanjac, pitamo ga. Trostruki pobednik Vimbldona odgovara: „Ne, živim u sadašnjem trenutku i mislim na budućnost. Nisam od onih koji previše kopaju po prošlosti“.