Generalni štrajk u Grčkoj

Vodeće sindikalne konfederacije zaposlenih u javnim i privatnom sektoru štrajkom žele da izraze nezadovoljstvo zbog novog vladinog programa štednje u kome se predviđa smanjenje plata, povećanje poreza i prodaja javnih preduzeća. Već danima se čuo poziv preko radija:

„Prekinimo rad od 12 do 3! Pozivamo zaposlene, privatnike i trgovce da učestvuju na skupovima 15. juna, kako bi se prekinulo padanje u recesiju, koja znači zatvaranje firmi, nezaposlenost, siromaštvo i još više dugova!“

Programom štednje bi do 2015. godine trebalo bi da se uštedi 28 milijardi evra. To je zapravo preduslov da MMF i evropske finansijske institucije Grčkoj odobre nove tranše kredita za oporavak zemlje.

PASOK gubi podršku

Nepopularne mere štednje već menjaju političku mapu Grčke. Prema najnovijem istraživanju javnog mnenja, za opozicionu Novu demokratiju sada se izjašnjava 31 odsto građana - četiri odsto više nego za vladajući PASOK.

Na parlamentarnim izborima 2009. godine za stranku premijera Jorgosa Papandreua glasalo je čak 44 odsto državljana Grčke. Premijer Papandreu našao se pred najvećim iskušenjem u svojoj političkoj karijeri.

Zbog rigoroznih mera štednje on se sada suočava sa oštrim kritikama koje stižu sa svih strana: ne samo od opozicije i sindikata nego i od pojedinih članova PASOK-a, koji smatraju da ovo nije put za izlazak zemlje iz dužničke krize. Novi program štednje, koji je utvrdila vlada, naći će se na dnevnom redu parlamenta idućeg meseca kada se takođe najavljuju novi štrajkovi.

dr/idj/dw/agencije

U nastavku: Grčka ne sme da bankrotira, ali...

Grčka ne sme da bankrotira

Postalo je jasno da prvobitni plan za spasavanje Grčke ne funkcioniše. Uprkos obimnoj pomoći, Grčka ne može da izađe iz spirale sve većih dugova i neće biti u stanju da 2012. sama dobije novac na tržištu kapitala – a to je bio cilj.

Postavlja se pitanje kako bi na to trebalo da reaguju zemlje Evro zone? Njihov predsednik Žan Klod Junker je rekao da tabua ne sme biti, da sve opcije moraju ostati otvorene.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, na sastanak u Brisel došao je sa konkretnim idejama: „Najvažnije, odlučujuće je da se ojačaju snage privrednog rasta, jer ako Grčka ne krene da se privredno razvija, spasa neće biti. U okviru dodatnog programa pomoći, mora biti uključen i privatni sektor. I – danas nemojte očekivati nikakve konkretne rezultate.“

I zaista do dogovora nije došlo.

Blagi bankrot

Šojble je ukazao na glavnu spornu tačku - postavio je pitanje da li bi privatni poverioci, kao recimo banke i osiguranja trebalo da se odreknu određenog dela potraživanja koja imaju prema Grčkoj?

Nemačka time želi da spreči da glavni nosioci dužničke krize budu poreske platiše. Konkretno je predloženo da banke svoje stare Grčke obveznice zamene za nove – sa dužim rokom trajanja. To je neka vrsta blagog bankrota.

Međutim, belgijski ministar Didije Renders smatra da se to može sprovesti samo na dobrovoljnoj bazi: „Smatram da bi bilo pogrešno kada bismo partnere primorali da to urade. To bi moglo da poremeti tržište kredita i donese velike probleme celoj evro zoni.“

Većina ministara smatra da se radi samo o proceni da Grčka neće biti u stanju da dobije dodatne kredite – a ne o činjenici. I zbog toga su se na meti kritike ponovo našle agencije za procenu kreditne sposobnosti država – prebacuje im se da su previše moćne.

Predsednik Centralne banke Italije i najverovatnije budući šef Evropske centralne Banke Mario Dragi još jednom je izneo poziciju svog budućeg poslodavca - Grčka ne sme da bankrotira.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković