Genetski modifikovani sukob interesa

Frankfurter rundšau piše o tome kako „Lobi genetski izmenjenih namirnica utiče na vlasti“ – „Poneki kontrolor – kako pokazuje jedna studija – radi i za industriju životnih namirnica. Čak i predsednik jedne nemačke instance za kontrolu tesno sarađuje sa firmom koja je prijavila patente genski manipulisanih organizama.“

„Građani u Nemačkoj na gensku tehniku gledaju sa velikom skepsom; neki je se čak i plaše. Zato oni očekuju da vlasti sa velikom pažnjom i nezavisno ispitaju genetski promenjene organizme i proizvode koji su od njih nastali. Ali, izgleda da ima razloga da se u to sumnja. Jer, na važnim mestima u evropskim i nemačkim ustanovama sede ljudi koji su vrlo bliski industriji. Nakon što je pre dve nedelje šefica Upravnog saveta Evropske agencije za bezbednost namirnica smenjena sa svih dužnosti, i nemačke ustanove su se našle na meti kritika. Banatijeva je više puta optuživana zbog sukoba interesa jer je radila i za institut ILSI Evropa koji finansira industrija životnih namirnica. Sada će postati i predsednica Instituta. Portparol Komisije EU za zaštitu potrošača Džon Dali rekao je da je to nespojivo sa nezavisnošću jedne agencije EU.“

„Onaj ko baci pogled na Nemačku, videće da i značajni nemački naučnici rade baš za isti taj ILSI. U takve spada, recimo, rukovodilac Odeljenja za bezbednost životnih namirnica BFR pri Saveznom institutu za procenu rizika – Alfonso Lampen. Kada je reč o proveri genetski izmenjenih namirnica u Nemačkoj, BFR ima centralnu ulogu. Ne samo što izdaje certifikate, već je i glavni partner Evropske agencije za bezbednost namirnica. Lampenovo odeljenje ima pomoć i podršku jedne stručne komisije. Jedan od njenih članova je Gerhard Ajzenbrand. On je predsednik ILSI Evropa što znači da je na funkciji od značaja, baš kao što će to biti i gorepomenuta Dana Banati. Prema analizi nezavisnog instituta Biotek, od 13 članova stručne komisije BFR najmanje osmoro je u taboru koji se bori za gensku tehnologiju. Sedmoro od njih je čak – zajedno sa velikim agrohemijskim koncernima poput Bajera ili Monsanta, podnelo zahteve za registraciju patenata genetski izmenjenih organizama. (…) U Nemačkoj se ne može verovati nezavisnosti organizacija koje procenjuju rizik od genetski izmenjenih biljaka, kaže autor studije Kristof Ten, i dodaje da se tu radi o pokušaju sistematskog uticanja na državne institucije i javno mnjenje.“

O istoj temi piše i Zidojče cajtung, koji prenosi da su „visoki službenici Agencije za bezbednost namirnica tesno povezani sa agroindustrijom, organizacijama bliskim toj industriji i naučnim krugovima koji se zalažu za upotrebu genetske tehnologije. Pri tome bi trebalo da budu nezavisni sturčnjaci i da kao takvi kontrolišu proizvođače i njihove proizvode. (…) Šef firme Testbiotek, Kristof Ten, traži da sada sve to istraži Ministarstvo za potrošače. Bivši član organizacije Grinpis već godinama analizira rad firmi za genetsko modifikovanje namirnica i posebno način na koji vlasti ispituju zahteve koncerna kao što su Monsanto, BASF ili Bajer da se dozvoli iznošenje na tržište genetski izmenjenih biljaka.“

„Ten zamera BFR-u i to što najveći broj tih stručnjaka krije da se nalaze u sukobu interesa. (…) BFR je odlučno odbacio sve te optužbe. Ovaj institut tvrdi za sebe da je nezavisna naučna ustanova koja radi u okviru Ministarstva za ishranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača, a da spoljni saradnici u najboljem slučaju samo rade savetodavno i da ne donose odluke i naučne sudove. – Za kritičara genetske tehnologije Tena to nije dovoljno. Tim stručnjaka BFR je u više spornih slučajeva dao savet u korist lobija genetske tehnologije. Kao primer, Ten navodi sortu genetski izmenjene soje MON87701 firme Monsanto, sortu odobrenu u EU početkom 2012 – uz odobrenje nemačke vlade i bez protivljenja BFR.“

„Posebnost te soje jeste u tome što ona proizvodi otrov koji deluje na insekte, koji spada u bt-toksine. Ten kaže da se zna da specijalni bt-toksin koji sadrži ova soja izaziva nepovoljne reakcije imunosistema i može da izazove alergije. Pri tome studiju nije naručila agencija za nadzor namirnica, već Monsanto – pri čemu rezultati nikada nisu kompletno objavljeni. Testiranja su obavljena u institutu Paul Erlih, u kome je član komisije BFR Štefan Vits – potpredsednik. (…) Zabrinutost izaziva i način na koji Komisija postupa sa pitanjem: da li sastavni delovi DNK genetski izmenjene stočne hrane mogu da dospeju u životinjsko tkivo. Drugim rečima, da li ta hrana dovodi do promene kvaliteta kravljeg mleka i posledica po zdravlje konzumenata? U EU ne postoji obaveza posebnog obeležavanja mleka, mesa i jaja koji potiču od životinja hranjenih genetski izmenjenim biljem. „Dok tri stručnjaka BFR godinama poriču da dolazi do promene kvaliteta takvih proizvoda, više istraživanja je pokazalo da se delovi DNK genetski izmenjene stočne hrane mogu naći u njima. Tako se rizici za potrošače zataškavaju…“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević