Georg Bazelic 70

Slikali su dijametralno drugačije nego što su konvencije nalagale, provokativno, ekspresivno.

Posle provokacija mladosti - smirenost starosti

Danas je slikar Bazelic mirniji i pomirljiviji. Oko njega poslednjih godina vlada tišina. Nema više skandala, nema ekscesa kao kod mnogih drugih kolega, nema slika izloženih u jeftinim radnjama prehrambene robe, nema napisa po novinama. Dakle Georg Bazelic je ušao u mirniju životnu fazu iz koje se obično baca pogled unazad.

„ Ja to zovem krizom srednjih godina. To je i staračka slabost. Kada čovek postane stariji počinje da se seća i da se pita da li je sve pravilno uradio i da li je nešto mogao bolje da uradi. Ja sam slikar i moji radovi imaju veze sa mojim odgojem, školovanjem, detinjstvom.“

Bazelic je pseudonim

Georg Bazelic je na svet došao kao Hans Georg Kern. Posle preseljenja u zapadni deo Nemačke uzeo je ime Bazelic po rodnom Dojčbazelicu u u Nemačkoj Demokratskoj Republici. Oduvek je bio uporan, i neugodan. Posle studija u Berlinu vrlo brzo postaje jedan od najuspešnijih nemačkih slikara. Sa velikom temom. Nemačkom. Tema koja je Bazelica istovremeno sputavala i podsticala:

„Svaki Nemac ima povoda da nestane iz svog nemstva jer biti Nemac ima loše obeležje. Dakle, mnogo se lošeg rečeno o nama i sa tim se stalno sudaramo. Ako mrziš nekoga zbog njegove istorije onda on to i oseća. Upravo to je slučaj sa Nemcima. To posebno pogadja umetnike jer su oni otvoreniji prema svetu. Šta čovek može da uradi nego da ustrajava. To nas čini jačim, upornijim i uverljivijim.“

Slike naglavačke

Prva Bazelicova izložba 1962 godine izazvala je buru u javnosti, intervenisala je policija i konfiskovala radove jer su ih smatrali da su amoralni. Medjutim, Bazelic je ostao svoj i njegovi radovi su odavno dostigli milionske sume. Njegov znak raspoznavanja je ostao isti- slike su okrenute naglavačke.