Gibraltarske priče

Na samom jugu Španije, Gibraltarska stena baca ogromnu senku na gradske ulice, a kolona vozila duga dva kilometra čeka da pređe granicu sa Španijom. Od španskog grada La Linea, Gibraltar dele samo dva kilometra veštački stvorenog puta koji se, najčešće, mnogo brže pređe pešice nego autom zbog zagušenja saobraćaja. Brajan Rejes, urednik novina Gibraltar Hronikl, kaže da špicevi nekad traju šest ili sedam sati. „Juče, na primer, da izađete iz Gibraltara – dva i po sata! Zato što proveravaju svaki automobil – i to namerno rade jako sporo!“

Španci tvrde da se provere vrše zbog mogućeg krijumčarenja duvana, ali je povećana granična kontrola u stvari rezultat dugotrajnog spora o okolnim vodama. Naime, 2013. je s gibraltarskih brodova pobacano 70 betonskih blokova u more kako bi napravili greben za pecanje. Španci su se pobunili jer smatraju da će njihovi ribari tako ostati blokirani i da će to ošteti njihovu ribarsku industriju, pa su uveli rigorozne kontrole na granici, što je izazvalo strahovite gužve.

Novinar Rejes, s druge strane, tvrdi da je poreklo problema potpuno drugačije. „Pecanje ribe mrežama je svakako ilegalno u gibraltarskim vodama. Gibraltarska vlada primenjuje taj zakon kako bi izazvala bes španskih ribara. U stvari, Britanija zahteva tri milje oko stene, a Španija kaže da Gibraltar nema pravo na vodu i tu je nastao ceo spor. Nema to nikakve veze s pecanjem.“

Španija je Gibraltar izgubila u ratu 1704, nakon čega je suverentitet dobila Velika Britanija, koja je tamo izgradila i vojnu bazu. Međutim, Madrid i dalje smatra da ova teritorija treba da pripadne Španiji, a Komitet za međunarodne odnose Britanskog parlamenta nedavno je objavio i preporuke o Gibraltaru pozivajući britansku Vladu da zauzme čvršći stav, jer je ponašanje Španije u vezi s Gibraltarom neprihvatljivo.

Najpopularniji Ginis i britanska kuhinja

U međuvremenu, neprijateljstvo ove dve strane samo pojačava britanski identitet Gibraltaraca. Širom grada postoje pabovi identični onima u Velikoj Britaniji u kojima se pije crni Ginis i jedu tradicionalna britanska jela. „Imamo tipično birtansko nedeljno pečenje sa jorkširskim pudingom, povrćem i karfiolom sa sirom. Takođe, imamo i tipičnu britansku ribu i krompiriće sa graškom. To je omiljena hrana u ovom pabu“ – priča jedan gibraltarski konobar.

Ipak, od 30.000 stanovnika, tek je mali procenat onih koji imaju pretke s britanskih ostrva. Većina stanovnika je zapravo mediteranskog porekla: Španci, Portugalci ili Italijani, čiji su preci došli tu pre mnogo vekova. Ali oni više ne govore ni italijanski, ni portugalski, a pojedini su duže Gibraltarci, nego što su Amerikanci – Amerikanci.

Patrik Sakareljo je italijanskog porekla. Njegova porodica je pre mnogo vekova došla iz Đenove i otvorila kafić na Gibraltaru koji on i danas uspešno vodi. „Videli su Gibraltar na ulazu u Mediteran kao veliko trgovačko mesto. Prvi Sakareljo je imao malu jedrilicu kojom je prevozio robu širom Mediterana. Italijanski uticaj u Gibraltaru i dalje možete prepoznati u arhitekturi koja je kombinovana s engleskom kolonijalnom kulturom.“

Samo greškom glasaju za Španiiju

Za Madrid je Gibraltar upravo samo to – kolonija preostala iz Britanske imperije. To je poluostrvo koje je fizički vezano za Španiju i trebalo bi, prema njihovom mišljenju, da bude špansko. Španski general Fransisko Franko je pre više od 50 godina rekao da će Gibraltar jednog dana „kao zrela voćka“ sam pasti u ruke Španije, ali Gibraltarci su već dva puta glasali za to da ostanu s Britanijom. Na poslednjem referendumu tako se izjasnilo čak 98 odsto građana.. „Od svih ljudi koji su glasali, samo 44 je glasalo za pripajanje Španiji“, kaže Tito Valjeho, penzionisani gibraltarski vojnik. „Međutim, i oni kažu da su pogrešili i da su slučajno zaokružili Španiju. Tako bar tvrde.“

Gibraltarci za ovaj rt kažu da to nije samo komad krečnjaka star 200 godina, već da tu postoji nešto mnogo značajnije. „Identitet ovih ljudi je u vrlo tesnoj vezi s tom stenom“ objašnjava Rajes. „Sve u vezi s tim, oni shvataju vrlo lično. Iako je to samo kamen, to je u stvari njihov dom. I to nije obična stena. To je legendarna stena.“

A ta legenda kaže da je Herakle na ovom mestu razdvojio kontinente, zbog čega je Gibraltar poznat i pod nazivom „Heraklovi stubovi“.

Majmuni odlučuju o budućnosti

Međutim, nijedna priča o Gibraltaru ne završava se bez pominjanja jedinih divljih majmuna u Evropi, koje su pre mnogo vekova doneli britanski vojnici ili arapski trgovci. S vrha Gibralatrske stene visoke 426 metara pogled pada na stotine njih koji proždiru šargarepe, trčkaraju okolo ili dremaju na suncu. I oni imaju svoju legendu. „Kažu da će Gibraltar pripasti Španiji tek kad poslednji majmun nestane odavde“, priča Mark Varjaku, turstički vodič. „Ali mislim da se to neće desiti. Majmuni se ovde pare i razmožavaju kao ludi.“