Ginter Gras o intelektualcima koji su bili clanovi NSDAP-a

Ozlojeden sam svom bukom proizvedenom u javnosti. Jer izdavac Leksikona germanista, gospodin Kristof Kenig, je morao da zna da Valter Jens i Valter Helerer u vreme svoga clanstva u Partiji nisu bili ni na studijama, a kamo li germanisti. Helerer je 1942. imao devetnaest godina. Posle rata je iznikao u izuzetnu licnost na književnoj sceni, baš kao i Valter Jens. I to je za mene važno. I ja sam za vreme rata bio mlad. Na kraju rata sam imao sedamnaest godina, i zaista nisam imao pojma kakve su zlocine pipadnici tog sistema pocinili. Ne iskljucujem mogucnost da bih i ja, da sam bio pet godina stariji, kao Helerer, negde potpisao neki dokument, a pogotovo 1942, u vreme euforije u Nemackoj, posle pobeda u Poljskoj, Francuskoj, Norveškoj, Danskoj, na Balkanu, u Grckoj, na Kritiu, u Rusiji. Mladi ljudi su tada bili oduševljeni. A niko ne želi da prizna da je Nacionalsocijalisticka stranka tada imala veliki broj mladih ljudi u clanstvu. Nacisti su bili prisutni na univerzitetima. Mora se tu biti i tolerantan. Veliko je pitanje da li je neko tu bio prisutan svojom voljom, kaže je Ginter Gras. Na pitanje šta misli o reakcijama pomenutih intelektualaca, koji, delom, odbacuju takvu prošlost je Gras rekao da u tom problemu može da pode samo od sebe i da kaže da sebe u tom periodu oduševljenosti nacizmom vidi kao starnu licnost. Svoje ponašanje tada ne mogu da objasnim, kaže pisac i istice da mu je neshvatljivo da tada nije ništa dovodio u pitanje. Danas oseca on zbog toga stid i želju da to potisne. Pomenuti intelektualci nisu ni u kom slucaju aktivno delovali kao nacisti. Nisu ucinili ništa. Neshvatljivo mu je da su se sada svi oglasili tako odlucno protiv ljudi koji su u posleratnoj Nemackoj ucinili toliko mnogo, a da za vreme nacizma takoreci nisu ni postojali. Nesvhatljivo mu je da se ti koji su se sada oglasili, vide sebe kao daleko važnije i bolje ljude od jednog Valtera Helerera i Valtera Jensa, rekao je Ginter Gras za list Ziddojce cajtung.