Glečeri se ne tope, ali otopljavanje vreba?

Kao Pakistanac, Adil Nadžam je srećan što se prognoza o ubrzanom topljenju glečera na Himalajima pokazala pogrešnom, ali u vezi sa tom greškom ovaj stručnjak za razvoj i životnu sredinu upozorava:

„Prvo: to je velika greška, jer se ne dovodi u pitanje samo promena klime, nego i poverenje u nauku, što je još gore. Mora se sve učiniti da se takve greške izbegnu, mada moramo prihvatiti i da će ih uvek biti. Ali, jedna ili dve greške ne mogu da dovedu u pitanje pouzdanu procenu“, kaže Nadžam.

Klima se menja, a rešenja nema…

Za njega nema sumnje da se klima menja i da su ljudi odgovorni za tu promenu. Veoma je razočaran ishodom konferencije o klimi u Kopenhagenu: „Loša vest je da nije postignut niti dogovor o emisiji (štetnih gasova), niti je postignut željeni sporazum, nije bilo čak ni snažne političke poruke – niti od razvijenih, niti od nerazvijenih zemalja“.

Nadžam je zabrinut i zbog rasprave o Ujedinjenim nacijama kao forumu za rešavanje problema promene klime: „To je globalni problem, problem cele planete i niko ne može biti isključen. Ideja da problem može da reši nekoliko najvažnijih zemalja – dve, tri, pet ili deset može u budućnosti samo da dovede do još većih problema“.

…ali je bar svet uočio problem

Međutim, Adil Nadžam vidi i pozitivne strane konferencije u Kopenhagenu: „U Kopenhagenu zemlje su prvi put shvatile da će promena klime imati katastrofalne posledice i da će najviše stradati siromašni – ne siromašne zemlje, nego najsiromašniji ljudi. Nije reč samo o novcu. Brazil je rekao: nećemo novac, hoćemo pravu politiku“.

Dakle, trebalo bi okončati raspravu o ograničavanju emisije gasova i voditi aktivnu politiku razvoja pri čemu se moraju prevazići granice između ekologije, klime, razvoja i ekonomske politike.

„Reč je o privredi u celini. Program UN za razvoj mora početi da razmišlja kao organizacija za zaštitu klime, to mora učiniti i Svetska banka. Dakle, klima postaje širi problem kojim ne mogu da se bave samo pojedine organizacije za zaštitu klime ili životne sredine“, smatra Adil Nadžam.

autori: Irene Kvejli / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević