Godina krize evra – nada smenila beznađe

„Pre samo godinu dana vladalo je beznađe“, piše Zidojče cajtung u novogodišnjem komentaru o krizi evra. „Španija i Italija, kao dve velike ekonomije, išle su ka bankrotu, a Grčka je već bila u ambisu. Monetarna unija, govorili su mnogi, izvesno će propasti, možda već ubrzo. A godinu dana kasnije? Nostradamusi i dalje proriču’ neizbežni’ krah evra. Ipak, raspoloženje se promenilo. Evro nije spašen, ali je stabilniji. Panika je nestala.“

Novinar Zidojčea kao najzaslužnijeg vidi Marija Dragija, šefa Evropske centralne banke, koji je inicirao pomoć ugroženim zemljama. Dragi je obećao da će državne obveznice prezaduženih zemalja biti otkupljene, čime se povećava rizik svih poreskih platiša. „Prorok Dragi mnogima nije delovao kao iscelitelj nego kao šarlatan“, piše list, dodajući da su svi ipak pristali na rizik: „Ako bi se monetarna unija raspala, blagostanje bi bilo narušeno – recimo u slučaju Nemaca, koji izvoze 40 odsto svoje robe u zemlje evra. Kako bi se taj scenario izbegao, evro-zona se upustila u opkladu à la Dragi – uprkos svim rizicima.“

Optimalno bi bilo, piše u komentaru, da zemlje evro-zone (kada već složno finansijski pomažu) zajednički odlučuju da li će Grčka oporezivati svoje bogate i da li Italija sme dodatno da se zaduži. „Ipak, zemlje evra su još predaleko od ovog optimuma. (…) Na posletku, evro će preživeti samo ako nacije razviju zajedničko shvatanje ekonomije, a solidarnost upare sa odgovornošću. Dragi i paketi pomoći stvorili su šansu i vreme za tako nešto. Pre godinu dana stvar je delovala izgubljeno.“

Manje galame, više dela

Sve više građana EU razočarano je zajedničkom Evropom, piše Frankfurter algemajne cajtung u svom novogodišnjem komentaru. Čak polovina Nemaca veruje da bi im bilo bolje van EU, dok dve trećine kažu da su bolje živeli u vreme nemačke marke. „Evropska dužnička kriza ostavlja duboke tragove i u stavovima građana o ekonomskoj i monetarnoj uniji. Nepoverenje i skepsa dalje rastu, u Nemačkoj kao i u drugim evropskim zemljama. Alarmantan je način na koji su oživela stara nezadovoljstva.“

Razlog nezadovoljstva su neispunjena obećanja koja su političari davali u poslednjih deset ili petnaest godina, piše list. Zato bi bilo bolje da se evropske političke elite približe građanima. „EU i evro-zona će i ove godine biti okupirane samo sobom. Građani će uzeti učešća – onoliko koliko se stvar tiče njih i njihovog džepa. Ostalo ih neće zanimati. Možda bi to mogla da bude i novogodišnja želja – da političari ne uzvikuju evropske parole, nego da ih sprovode u delo. Jer u novčanicima ćemo imati evre i u 2013. godini, a verovatno i mnogo duže.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon