Godinu dana “finansijskog cunamija”!

Sredinom septembra 2008. godine, dva dana se iza zatvorenih vrata i prozora sa rešetkama u centralnoj banci u Njujorku odvijala prava drama. Radilo se o sudbini ne samo Vol Strita nego kompletnog finansijskog sveta. U glavnim ulogama: tadašnji predsednik njujorške centralne banke Timoti Gajtner, ondašnji američki ministar finansija Henri Polson i najvažniji ljudi američke finansijske branše, odnosno šefovi banaka Goldman Saks, Morgan Stenli, Meril Linč i Leman Broders. U nedelju (14.9.) uveče, dogovor je pao: kako bi se izbegla propast, Meril Linč biće prodat banci "Bank of America".

A onda je u noći, u nedelju na ponedeljak usledio novi šok: objavljeno je da će Leman Braders nakon 158 godina postojanja otići u stečaj. Na američkim berzama počeo je haos. U ponedeljak (15.9.) već uoči otvaranja berzi indeks Dau Džonsa pao je za 300 poena. Loše vesti su se jednostavno nizale jedna za drugom. Alan Valdes, koji je radio na berzi više od 20 godina je tog istorijskog dana za američku televiziju rekao: "Nikada još nisam doživeo berzu u takvom stanju. Da mi je neko rekao da će doći dan kada više neće postojati Meril Linč, ne bih mu poverovao. Ovo što se sada događa ući će u istoriju."

Propast banke zbog uvređenog ministra?

Zašto je američka vlada dopustila da Leman Braders propadne, kada je samo pola godine uoči propasti velikodušno spasila banku Ber Stirns? Na Vol Stritu kruži nezvanična verzija odgovora na to pitanje. U leto 2008. navodno su se na večeri sastali tadašnji ministar finansija Polson i šef Leman Bradersa, Ričard Fuld. Priča se da je Polson Fuldu uputio par saveta u za sprečavanje krize, na šta je Fuld odgovorio kako njemu saveti nisu potrebni.

Paulson se na to uvredio, što je, kako tvrde upućeni, dovelo do toga da državna pomoć Leman Bradersu bude uskraćena. I Šerin O‘Heloran, profesor političke ekonomije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, smatra da suština problema nije u lošim hipotekama. Jer, kako kaže, druge banke su taj problem uspele da reše. "Nakon propasti Lemana banke su prestale jedna drugoj da pozajmljuju novac. Sumnjalo se u likvidnost svih banaka", ističe O‘Heloran.

Poverenje u tržišta kapitala bilo je poljuljano. Katastrofu više nije bilo moguće zaustaviti. U utorak, 16.9.2008, i osiguravajuće društvo Amerikan Internešenl Grup (AIG) našlo se pred stečajem. Američka vlada je taj koncern spasila sa 85 milijardi dolara državne pomoći.

Artur Kešin, koji godinama radi na berzi priseća se kako se na Vol Stritu pričalo da je vlada dobila telefonske pozive iz svih najvažnijih finansijskih metropola sveta: iz Tokija, Frankfurta, Pariza, Londona. Navodno su svi zatražili intervenciju države, jer je AIG bio upleten u brojne međunarodne poslove. "Ako pustite da propadne AIG, širom sveta će izbiti haos", upozorili su finansijski stručnjaci. Spašavanje AIG-a je Vašington inače do sada koštalo 182 milijarde dolara

Jeftini krediti kao uzrok finansijske katastrofe

Sve je počelo krajem 90-ih godina kada je tadašnji američki predsednik Bil Klinton izjavio kako svaki Amerikanac ima pravo na sopstveni dom. Kamate za stambene kredite u to doba bile su vrlo niske. Stotine hiljada ljudi je potpisalo ugovore, da bi nakon nekoliko godina shvatili da nisu u stanju da otplaćuju kredite.

Usledio je talas prisilnih prodaja kuća, cene su padale, a banke nisu uspevale da se reše svojih hipoteka. Naravno, to nisu bili jedini rizični poslovi na tržištu kapitala.

Danas, godinu dana kasnije nameće se pitanje jesu li ulagači, političari i bankari nešto naučili iz krize? Šerin O‘Heloran je skeptična: "Što se tiče njihovog ponašanja, odgovor je jasan: ne. Jer, iskušenje još uvek postoji. Naime, bankari i dalje dobijaju milionske premije za brzo ostvarenu dobit."

autori: M. Braun / J. Korte / A. Jung-Grim

odg. urednik.: N. Jakovljević