Golotinjom protiv homofobije

Moj otac je rođen između dva svetska rata. Nikad mu nisam rekao. Kao ni svojoj majci. Studirao sam medicinu. Kada sam diplomirao, zaljubio sam se u jednog muškarca. Porodica je mislila da je on moj najbolji drug. Nažalost, on je preminuo 16 godina posle. Sada radim kao krojač. Sretan sam što je u Francuskoj danas dozvoljen istospolni brak. To je trebalo da se desi još davno.

Odrastao sam u španskom selu. U školi su me često maltretirali. Kada sam imao 13, jedan stariji dečak mi je prišao dok sam sedeo na klupi i čitao. Rekao mi je: "Ti si prljav!", nakon čeka je prosuo celu flašu čokoladnog mleka na mene. Bio sam šokiran. Stajao sam tu, sav mokar, dok su se svi oko mene smejali i gledali me kao da sam čudovište.

Bilo mi je jako teško da se nosim sa očevom reakcijom. Počeo je da galami na mene, govoreći da sam ja, kao njegov sin, uvek dobrodošao u njegovu kuću, ali ne i moj momak. Nisam mogao da dišem. Plakao sam... Nakon toga ga nisam kontaktirao osam godina. Ali posle, zahvaljujući njegovoj ženi, mogao sam da povedem sve svoje momke sa sobom kada bih išao u posetu.

Nisam nevidljiv. Ili možda jesam? Radim u okruženju koje je veoma "mačo". I iako me niko ne maltretira vidim šta se dešava sa mlađim gej momcima s kojima radim, a koji su više feminizirani. Šta uopšte znači biti "muževan"? Da li svi moramo biti mladi i jaki? Moramo li svi biti mišićavi? Jesmo li samo objekat želje?

Kada sam živeo u kući sa svojim roditeljima, radio sam noćne smene u lokalnoj pekari. Tri dana nakon što sam rekao svojim roditeljima da sam gej, odvezao sam se nazad kući i legao da spavam. Majka je ušla u moju sobu i prestravljeno me pitala: "Kome si još rekao da si takav?" Neko je napisao reč 'homo' na mom autu... Prihvatio sam to kao značku časti.

Kada ljudi saznaju da sam biseksualac, u većini slučajeva mi govore kako sam sretan jer imam čitav svet mogućnosti i izbora. Međutim, realnost je sasvim drugačija, jer biti biseksualac je često prepreka za ozbiljnu vezu. Često me ispituju kada sam poslednji put bio sa devojkom - kao da moram da dokazujem šta sam u stvari.

Jednom prilikom sam bio sa svojim momkom u supermarketu. Krenuli smo u bioskop i kupovali smo dve flaše vode, grickalice i čokoladu. Čekali smo u redu da platimo. Odjednom iza sebe čujem kako neko galami: "Gej, gej!". Mogao sam mu svašta reći. Ali ostao sam miran, jer znam da sve drugo vodi do nasilja.

Jedne noći bio sam u parku Koruna i razgovarao sa prijateljem. Iznenada nas je opkolilo sedam muškaraca sa kapuljačama. Počeli su da nas tuku i nazivaju 'pederima'. Uzvratili smo, ali za vreme tuče jedan od njih mi je dva puta zabio nož u leđa.

Oduvek sam bio 'debeljuca'. Kad sam imao 14 godina počele su da mi rastu dlake po telu. Deca u školi su me često zadirkivala. Odrastao sam u malom gradu u Italiji i nikad nisam pokazao svoju seksualnost. Sa 30 sam se preselio u Francusku. Jedan dan sam imao krizu i voskom odstranio sve dlake sa svog tela. Bio sam tako tužan. Danas se trudim da prihvatim sebe i budem srećan s telom koje imam.

Išao sam u bioskop sa sestrama, majkom i tetkom da pogledam "50 nijanski Siva". Kada se film završio, dve devojke, stare između 20 i 25 godina, nazvale su me "pederom" iz čista mira. Nisam mislio da ljudi to rade i godine 2018. Posebno mladi. Moja mlađa sestra im se usprotivila. Mladi heteroseksualni par im je rekao da će zvati policiju. Devojke su pobegle.

Istočna Evropa. Boravio sam u veoma starom apartmanu koji je pripadao jednoj starici. Pozvala je svog unuka da se upoznamo. Pili smo votku. Mnogo votke. Direktno iz flaše. Onda je on počeo da priča o porodici i kakva bi jedna porodica trebalo da bude. "Pederi. Svi bi trebalo da umru." Zatim me je pitao šta ja mislim o tome. "Ne znam", rekao sam (laž). "Zapravo ja nikad i ne razmišljam o njima."

To što su muškarci na fotografijama goli najmanje je bitno. Moj cilj je da prikažem da je različitost nešto sasvim normalno, bilo da se radi o seksualnoj orijentaciji, obliku i izgledu tela, starosti ili rasi.