Gomila novca za spise Hitlerovog zamenika

Tom pričom bi mogao da počne i film o Džejms Bondu: muškarac dobija anoniman poziv. Nude mu se dokumenta koja bi mogla da budu od koristi za njegove „projekte“. Idućeg dana trebalo bi da se pojavi na određenom mestu, tamo će ga već čekati dokumenta. I zaista tamo pronalazi akte jednog naciste.

Od tada je prošlo 20 godina. Sumnjiva dokumenta: protokoli, kopije i pisma Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa. Očito potiču iz vremena njegovog zatvoreništva u Britaniji. Među njima je i nacrt mirovnog ugovora koji je Hes nameravao da predoči Britancima u maju 1941. – ubrzo pre napada Nemačke na Sovjetski savez.

Ta priča u pisanoj formi se nudi na stranici akcionara „Alexander Historical Auctions“. Ona bi trebalo da podstakne na kupovinu, jer muškarac kome je nekada dokument ponuđen, sada, naravno anonimno, želi da ga proda na aukciji. Cena je između 500.000 i 700.000 dolara (oko 380.000 do 530.000 evra).

Nije bilo koji nacista

Toliki novac za svežanj stare hartije? Ali Rudolf Hes nije bilo koji nacista, već jedan od najbližih Hitlerovih saradnika, dugo vremena i njegov zvanični zamenik. Godine 1941. Hes je usred rata odleteo za Škotsku kako bi, uoči napada Nemačke na Sovjetski savez, pregovarao o bilateralnom miru sa Velikom Britanijom. Plan je bio da nacisti dobiju Evropu za sebe, a da Britanci zadrže imperiju u drugim delovima sveta.

Britanci, nimalo iznenađujuće, ponudu nisu prihvatili. Hes je uhapšen, ostaje u britanskom zatvoru sve do 1946, kada je na Nirnberškom sudskom procesu osuđen na doživotnu robiju. Godine 1987. sa 93 godine izvršio je samoubistvo u zatvoru Berlin Špandau.

Ti podaci su poznati. Ali do danas je ostalo nerazjašnjeno koliko je Rudolf Hes zaista ozbiljno mislio s mirovnim planom, kako se može shvatiti njegova uloga u nacističkom režimu i da li je Hitler bio upoznat s njegovim planom. Tokom rata ga je Hitler proglasio ludakom. Hes je na osnovu toga zasnivao svoju odbranu u Nirnbergu. Neonacisti ga i dan-danas veličaju kao heroja iz britanskog zatvora.

Može li dokument da pruži nova saznanja? „Istorija ne mora ni u kom slučaju ponovo da bude ispisana“, kaže Ahim Baumgarten. „Ali možda nam se sada Rudolf Hes, zahvaljujućim novim aktima, pojavljuje u novom svetlu“. Baumgartner je nemačkim organima pre godinu dana dostavio kopiju jednog malog dela dokumenata.

Verovatno nije krađa

„Suma na aukciji je potpuno preterana“, kaže Ahim Baumgartner. Ali on i te kako smatra mogućim da dokumenti potiču iz pera Rudolfa Hesa. Aukcijska kuća „Bek Militaria“ je pre godinu dana od stručnjaka Baumgartena želela da sazna da li je zaista reč o originalu. Jer svi dokumenti od Rudolfa Hesa i o njemu do 1941. nalaze se u saveznom arhivu. „Engleski pečat „Most secret“ mi je odmah zapao za oko. Tada sam već posumnjao da bi dokumenti mogli da budu originalni“, kaže Baumgartner. On pretpostavlja da su ukradeni iz britanskog Nacionalnog arhiva. To je negirano – svi dokumenti su na broju, saopšteno je iz Arhiva.

Baumgartner pretpostavlja da je Hes u zatvoru mogao da napravi kopije njegovih dopisa britanskom kralju, njegovog mirovnog plana – svih dokumenata koji su sada na aukciji. Možda ih je prokrijumčarilo zatvorsko osoblje?. Ali to je sve samo spekulacija. Originalni dokumenti koje je Hes predao britanskim diplomatama, nalaze se pod ključem u Velikoj Britaniji. Javnosti neće biti dostupni najmanje do 2018. godine.

Kopija ili original?

Baumgarten je uporedio rukopis na nekoliko stranica koji su mu dostavljeni kao kopija, sa dokumentima Hesa koja se nalaze u nemačkom Saveznom arhivu. Rukopis je bio strog baš kao i rukopis Hiterovog zamenika. Pečat kojim su dokumenta bila zatvorena nosio je monogram sa slovima „RH“ – Za Rudolfa Hesa. Ali to nikako ne znači da su dokumenti istiniti, kaže Baumgarten:

„Da bi se to dokazalo, Savezni ured za kriminalistiku morao bi da uzme uzorke papira i mastila. Ali ja nikada nisam imao originale u ruci“, kaže Baumgarten. Do sada se može reći onoliko koliko je to moglo i 1983. o Hitlerovim dnevnicima. Magazin 'Štern' je kupio 'Memoare'. Kao što je poznato oni su bili falsifikovani, a njihovo objavljivanje je bilo jedan od najvećih skandala u Nemačkoj. Ipak, Savezni arhiv bi rado kupio dokumente. Ali ne po toj ceni“, kaže Baumgarten.

Zašto nemački arhivi ne mogu da dođu na red na aukcijama? „Često ostajemo praznih ruku, pre svega kada je reč o dokumentima poznatih nacista. U Americi su cene na aukciji toliko velike, da su nam dokumenta nedostupna“, kaže Baumgarten.

Autorke: Sara Judit Hofman / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković