Govor Harolda Pintera

Harold Pinter je smrtno oboleo. Ali za blage reči zahvalnosti taj gnevni stari čovek britanskog pozorišta nema vremena. I na samrti je oštar na jeziku. U zahvalnici, emitovanoj u Stokholmi na videu, povodom primitka Nobelove nagrade za književnost, je ovaj pisac nastavio da traga za istinom, ali i da raskrinkava svu mašineriju korumpiranih vlastodržaca koji su ga u njegovoj potrazi ometali.

«Rečeno nam je da je Irak posedovao oružje za masovnno uništavanje ljudi, da je ta zemlja održavala veze sa teroristima, i da je bila velika opasnost po mir u svetu. A sve to nije bilo istina», rekao je Harold Pinter u tom svom govoru.

Laži političara su bile zasnovane na glađu za vlašću, rekao je Pinter. Brutalno, ujedno nezainteresovano za bilo koga, nipodaštavajući bilo koga, i beskrupulozno, su političari Amerike ostvarivali svoje interese. Takva nništavna snaga je razarala suverene države, otvarala zatvoreničke logore, rekao je Harold Pinter.

«Invazija na Irak je bila banditski čin, akt neprikrivenog državnog terorizma, kojim je pokazano svo preziranje međunarodnog prava. Invazija je bila ciljana vojna intervencija, pokrenuta pravom planinom od laži i najogavnijih medijskih manipulacija svetske javnosti», rekao je Harold Pinter.

Na predsojećoj svečanoj dodeli Nobeleve nagrade za književnost Harold Pinter neće biti prisutan, neće govoriti direktno, ostaće u pozadini, delovaće kao i njegovi junaci na pozorišnoj sceni. Ali Pinter govori ovako: običnim jezikom, grubo, čak i neotesano, ali uskiptelo od ljutnje. To, međutim, Šveđane nije odvratilo od odluke da mu dodele Nobelovu nagradu.

«Ovaj govor mogu samo da preporučim, kao ostrašćeni apel na drugačije gledanje na zbivanja u svetu, a to nam je potrebno. Mi moramo da sačuvamo naše dostojanstvo. Niko nije napustio dvoranu posle gledanja video snimka, a da nije bio duboko dirnut», rekao je član švedske akademije nauka, Horas Engdal.

Harold Pinter, sin krojača jevrejskog porekla, rođen je 1930. u Londonu. Da objavljuje književnost je počeo u dvadesetoj godini. Počeo je sa poezijom. A pisao je pozorišne komade, radio-drame, filmska scenarija i političke pamflete. Kao dramatičar je Pinter forsiarao povesti marginalaca: klošara, beskućnika, siledžija, propadnika.

Jezik tekstova Harolda Pintera je jednostavan, grub i ponekad ispunjen komičnom gorčinom. Tako je to već u njegovoj prvom drami «Proslava rođendana». A bila je svojevremeno pravi fijasko. Izvedena je premijerno pred takoreći praznim gledalištem. A kasnije je ta drama uvrštena u Pinterova remek-dela.

Harold Pinter je nagrađen Nobelovom nagradom za književnost za oslikavanje ponora svakodnevice, i za beskompromisno tematizovanje života u teskobi i pod pritiskom moćnika. Tako glasi obrazloženje žirija za dodelu nagrade. Harald Pinter je označen kao klasik moderne. Na drugoj strani su neki regovali oponirajući odluku Akademije u Stokholmuj. Navodno, Pinter nije u modi, a njegovo delo je zaboravljeno. Nagrada u vrednosti od milion evra se dodeljuje svake godine 10. decembra u Stokholmu, na dan smrti Alfreda Nobela, pronalazača dinamita. Dakle, ove godine bez prisustva oboleleog književnika koji je i poslednjih goidna bio veoma angažovan u kritikovanju intervencija SAD, pa i bombardovanja Jugoslavije 1999.