Govori katalonski da te čovek razume
30. avgust 2009.
Od 2006. u Kataloniji je obavezno znanje katalonskog jezika, srodnog francuskom, italijanskom i španskom. Ta činjenica zbunjuje mnoge, a posebno strance.
Stranci zbunjeni
Portugalac Žoao i Italijanka Alesandra su dvoje od 110.000 učenika koji su se upisali na kurs katalonskog jezika.
"U Italiji mnogi veruju da je katalonski od drugorazrednog značaja u odnosu na španski. Pre nego što sam došla ovde da studiram, svi su govorili: Ne brini, ako bude barem jedan stranac, svi će na Univerzitetu preći na španski. Naravno, to se nije desilo".
"Verujem da to zavisi od mesta. U metropoli Barseloni postoje mnogi koji ne razumeju španski, a kamoli katalonski. Ipak, van grada bi čovek trebalo da zna katalonski jer je to jezik koji svi govore. Za mene je znak poštovanja kada razumem jezik ljudi kod kojih živim".
Pozitivna diskriminacija
Kurs koji pohađaju ovo dvoje mladih je deo tzv. politike normalizacije koju je pokrenula katalonska regionalna vlada. Tu spadaju i medijske kampanje koje ohrabruju da se i sa strancima razgovara na katalonskom. U opštinama i regionalnom parlamentu govori se katalonski. U državnim školama osim španskog, nastava iz drugih predmeta je na katalonskom. Reč je o pozitivnoj diskriminaciji koja ima smisla kaže Euhenia Godajol, nastavnica katalonskog:
"Politika normalizacije" nije katalonski pronalazak, to već postoji u mnogim zemljama. Kada je od dva jezika, jedan zapostavljen, moraju se stvoriti oblasti u kojima će jezik manjine biti zaštićen. Nije čudna sadašnja situacija, već prethodna: Nekada je cela uprava, ceo zvanični život funkcionisao samo na španskom.“
To je posledica skoro 40-godišnje Frankove diktature, koja je zabranjivala sve što je katalonsko.
Katalonac i Španac u jednom telu
Danas se tri četvrtine Katalonaca osećaju i kao Katalonci i kao Španci.
"Nemam ništa protiv da kažem da sam Špankinja. Ne mogu da promenim ono što stoji u mom pasošu. Ali osećam se kao Katalonka. Naravno da između ta dva identiteta ima tenzija. Ali mislim da je to više problem za druge. Nemam problem sa tim da budem deo društva koji se razlikuje od drugih",
kaže Euhenia Godajol. Njoj je jasno: Da nije sveopšteg španskog nacionalizma koji iza svakog poteza katalonske regionalne vlade vidi raspad Španije, za većinu Katalonaca ne bi bio problem da se osećaju i kao Katalonci i kao Španci.
Za lingviste bi činjenica da 75 odsto govori katalonski bila dovoljan razlog da se raduju zbog uspešne jezičke politike. Ipak prikriveni konflikt između regiona i centra opterećuje Španiju. Oko svake mere izbije politički sukob. Činjenica da je katalonski u Kataloniji jezik na kome se odvija nastava, za neke konzervativce jeste diskriminacija prema španskom.
Užarena rasprava vodi do apsurdne pojave u katalonskim školama, kažu Alesandra i Žoao:
"Svi stranci ovde uče katalonski. Ali mnogi Španci koji ovde već žive ceo život, ne smatraju da je to potrebno".
"Zato se i dešava da kada pređem s španskog na katalonski kao stranac doživim prave talase oduševljenja".
Autor: Julija Maher /Ivana Ivanović
Odg. Urednik: Dijana Roščić