Grčka širi strah
23. jun 2011.
Na početku ono najjednostavnije: ministri spoljnih poslova Evropske unije su ovog ponedeljka (20.6.) preporučili šefovima država i vlada da privedu kraju pristupne pregovore sa Hrvatskom, kako je objasnio i predsedavajući Evropskoj uniji, Mađar Janoš Martoni.
„Sada će uslediti rasprava o preostalim pitanjima i ona će se rješavati. I sada postoje dobre šanse, čak i više od toga, da pristupni pregovori budu zaključeni do 30. juna u ponoć“, najavio je Martini. Tako bi Hrvatska 1. jula 2013. mogla postati 28. punopravna članica Evropske unije.
A sada dolazi ono teže: šta će biti s Grčkom?
Evropska unija će adekvatno odgovoriti
Naime, i na ovom kriznom samitu će se ponovo raspravljati o Grčkoj, iako ta tema nije zvanično na dnevnom redu. Jer, vlada Jorgosa Papandreua preživela je dobivši podršku parlamenta. Ali, uskoro poslanici treba da se izjasne i o novom paketu mera štednje. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da je, kada je u pitanju Grčka, još mnogo toga u igri.
„Sledeće nedelje dolazi trenutak istine! Grčka će tada morati da pokaže da zaista stoji iza ambicioznog plana koji je predstavila Papandreuova vlada u dogovoru sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom. Moja poruka je jasna: Ako Atina načini pravi potez, Evropska unija će adekvatno odgovoriti“, obećao je Barozo.
„Odgovor“ Evropske unije zapravo znači da Unija neće isplatiti samo dogovorenu sumu od 12 milijardi evra, već da će sastaviti i novi paket mera pomoći za prezaduženu Grčku. I sam Papandreu je protekle nedelje još jednom došao u Brisel, kako bi pojasnio da ništa zapravo ne zavisi od njega: „Hoću da kažem da smo i kao zemlja i kao vlada spremni da sprovedemo potrebne mere štednje, i iskreno se nadam da će grčki parlament pristati na ovaj program“, rekao je Papandreu.
Strah se širi planetom
Strah od grčkog državnog bankrota nije briga koja zaokuplja samo Evropljane. Jer, strah se širi po celoj zemaljskoj kugli. To je takođe istakao i Džon Lipski, privremeni šef Međunarodnog monetarnog fonda, tokom njegove posete Briselu u ponedeljak.
„Evrozona je, kao što svi znamo, ključna za globalnu ekonomiju. Naše analize pokazuju da je direktan uticaj na periferiji evrozone, gde mislim prvenstveno na Grčku, Irsku i Portugal, mnogo manji, jer su u pitanju male ekonomije. Ali, kriza bi se mnogo jače odrazila na čitav svet ako bi bile pogođene banke u najjačim ekonomijama evrozone.“
Autori: Kristof Haselbah / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković