Grčka - "građevina" s hrpom problema

Siromaštvo u Atini ne vidi se odmah na prvi pogled: ono se oseća u glasu vlasnika restorana, koji nas sa pomalo prejakom dozom očaja poziva u svoj lokal. Isto tako i na prodavačici nakita, koja bi sa nama do bankomata, nakon naše opaske da nemamo gotovine Ili na mladim ljudima koji u šest ujutro idu gradom sa svim što imaju - dok je još mrak, da ih niko ne vidi. Desetine hiljada ljudi živi na ulici, među njima i čitave porodice. Neki su morali da se isele iz stanova u kojima su živeli, jer nisu više mogli da otplaćuju kredite, uz pomoć kojih su ih kupili.

Levičarski savez Siriza želi radikalni zaokret

U aktuelnim anketama uoči parlamentarnih izbora 25. januara vodi levo-orijentirana Syriza. Ona u narodu ima veliku podršku, jer je mnogim Grcima dosta štednje koja traje već godinama.

Teodoros Paraskevopulos je suosnivač Sirize i aktuelni savetnik šefa stranke Aleksisa Ciprasa. On ima razumevanja za svoje sunarodnike. "Ljudima se uzimaju primanja, a da im se pritom ne pružaju perspektive za bolju budućnost. Programom stroge štednje nijedna zemlja se ne može izvući iz krize, to će vam potvrditi predstavnici svake ekonomske škole."

Paraskevopulos je uveren u pobedu svoje stranke i najavljuje radikalno restrukturiranje Grčke. "Potrebna nam je pauza, moramo malo da odahnemo. Dugove ionako ne možemo da otplatimo jer su jednostavno previsoki."

U međuvremenu su dugovanja narasla na preko 180 odsto godišnjeg bruto nacionalnog dohotka. Umesto toga Paraskevopulos traži "brzi program oživljavanja privrede". Minimalna mesečna plata bi u okviru takvog programa, na primer, bila povećana sa 560 na 700 evra, malim preduzetnicima produžen rok za plaćanje dugova, a banke bi trebalo da pređu u državno vlasništvo.

Kritika iz preduzetničkih redova

Ali koliko su ti planovi realni? Program podsticanja privrede, Siriza namerava da finansira pre svega povećanjem poreza. Mnogi grčki preduzetnici kritikuju planove socijalista. Jedan od njih je i vlasnik štamparije Konstantinos Diplaris. Pre gotovo 50 godina njegov otac je osnovao porodično preduzeće. On ga je preuzeo 1998. godine. Od tada je već svašta doživeo. Nešto pre nego što će početi privredna kriza, investirao je u novu proizvodnu liniju. Neposredno nakon toga potražnja je opala. Njegova štamparija proizvodi ambalažu za pekare i restorane.

Grčki preduzetnik priča kako su mušterije pre naručivale robu zahtevnog i individualnog dizajna, a sada naručuju samo najjeftinije proizvode. On još nije morao da otpusti nijednog radnika, ali povećanje poreza bi ga uništilo.

"Nama pre svega treba stabilnost. Preduzeća su nakon šest godina recesije došla do krajnjih granica. Stalno nam dižu poreze. A nama treba likvidnost", kaže Diplaris.

Manjak proizvodnje

Preko je potrebno i oživljavanje proizvodnje. Jer samo to može da obezbedi održiv privredni rast. Tipična priča grčkih preduzetnika je ona koju ima i Petros Petropulos.

Njegovo porodično preduzeće u Atini staro je preko sto godina. Sedište firme je malo van grada - na ogromnom zemljištu od preko 16.000 kvadratnih metara. Ali u fabričkim halama odavno se ništa ne proizvodi. Umesto toga svugde se mogu videti strane marke poput švedskih kamiona Scania ili japanskih automobila marke Isuzu.

Pre su ovde proizvodili motore, traktore i generatore za struju, ali malo pomalo proizvodnja se gasila. Grci nisu uspevali da održe korak sa konkurencijom iz inostranstva. Danas se svi sistemi i vozila uvoze iz Evrope ili iz Azije.

Petropulos još samo preuzima poslove popravke i sitnih adaptacija. Grčkoj ekonomiji nedostaju temelji sopstbene proizvodnje. Za šefa ove firme to je najveći problem. "Nismo konkurentni i to moramo da menjamo."

Treba imati hrabrosti - uprkos krizi

"Teško je biti optimista, ali s druge strane navikli smo da se prilagođavamo teškim uslovima", kažu Erieta Tosidu i Melina Pispa, koje dizajniraju luksuzne peškire za kupanje i prodaju ih u svoj onlajn prodavnici Sun of a beach po čitavoj Evropi, čak i preko okeana, u SAD i Japanu.

Njihova marka bi trebalo da promoviše atmosferu tokom beskrajnog grčkog leta. Jer ove mlade preduzetnice, sa 35 i 28 godina, žele da podstaknu lokalne preduzetnike i izradu peškira naručuju u jednoj krojačnici u Atini. I one se nadaju da će nakon izbora zemlja privredno i politički biti stabilnija, kako bi njihovo malo preduzeće moglo da napreduje.

"Naša generacija može nešto da promeni - mi želimo sami da delujemo, a ne samo da gledamo šta se događa", kažu Erieta i Melina.