Grčka gubi i svoje najveće blago

Teška kriza u Grčkoj je navela 427.000 građana te zemlje (sa ukupno nešto preko 10 miliona stanovnika) da napuste svoju domovinu. Od 2013. je stanje postalo još gore i svake godine oko 100 000 Grka odlazi u tuđinu u potrazi za poslom.

Grčka je već odavno iseljenička zemlja. Od 1907. je iz Grčke "trbuhom za kruhom" otišlo 1,8 miliona ljudi i prema studiji Grčke Centralne banke, upravo se odvija nova, treća velika seoba Grka iz domovine - i ova je možda najgora od svih dosadašnjih.

U prvom talasu, tamo negde od 1907. do Prvog svetskog rata se odlazilo uglavnom sa sela, u SAD, Kanadu, Južnoafričku Republiku, Brazil...

I u drugom talasu, u šezdesetim i sedamdesetim prošlog veka su odlazili jednostavni ljudi kako bi našli posao negde u fabrici ili na građevini, pre svega u zapadnoj Evropi. Nešto drugačije je bilo za vreme vojne diktature u Grčkoj u sedamdesetim kad su se tim "gastarbajterima" pridružili i mnogi intelektualci levičari.

Sada odlaze prije svega lekari, medicinsko osoblje, inženjeri, tehničari i dobro obrazovani mladi ljudi koji više ne vide nikakvu perspektivu u svojoj domovini. Reč je o tipičnom slučaju "odliva mozgova" i to u ogromnim razmerama: Grčka država im je plaćala obrazovanje i Grčkoj trebaju takvi ljudi da bi je vodili u budućnosti. Umesto toga, umorni od nezaposlenosti ili bednih plata - odlaze u inostranstvo: Velika Britanija, Nemačka i Ujedinjeni Arapski Emirati su na čelu liste zemalja u koje se odlazi.

Odliv mozgova

Sofija Lazaretu, autorka studije Grčke Centralne banke "Beg ljudskog kapitala: savremeni trendovi migracije Grčke u krizi" konstatuje činjenice i procennjuje da se ne nadzire kraj tom odlasku obrazovanih ljudi iz njene domovine. To su podaci koje se itekako tiču nacionalne Centralne banke i međunarodnih finansijskih institucija: migracija takve vrste ukazuje da odlaze obrazovani ljudi bez kojih se u dogledno vreme ne može računati na ekonomski oporavak. Oni će možda slati nešto novaca "svojima u domovini", ali to nije ni delić onoga što bi oni donosili u državnu kasu da rade u svojoj domovini. I da možda i zaposle ljude koji će raditi za njih.

Stopa nezaposlenosti među mladima u Grčkoj je preko 50%, a i drugima u toj zemlji nije mnogo bolje. Skoro svaki četvrti nema posla. I dobro obrazovani mladi ljudi žive mizerno. Svako ko poseti Atinu može svuda da vidii tu "izgubljenu generaciju". Rade u kafanama, barovima i tavernama, najčešće "na crno" i jedva da ko zaradi više od oko 400 evra mesečno. Neki konobari moraju pristati da rade samo za napojnicu koju dobiju od mušterija. Ako slučajno i dođe finansijska kontrola, sednu za sto i prave se da su i oni gosti.

Čitave porodice žive od besplatnih obroka za siromašne koje organiziraju crkve i gradovi. Nekima je jedini izvor prihoda penzija dede ili babe. "Ko može, taj odlazi" kaže nam Jorgos Tagaris, 52-godišnji i lekar u lučkom gradu Patrasu. Samo iz bolnice u kojoj on radi je proteklih četiri godine otišlo 17 lekara - a samo četiri nova su zaposlena. On ne namerava da ode, jer ima decu koja idu u školu. Ali, ako postane još gore...