Grčka između nade i razočaranja

Signali nove vlade Grčke su protivrečni. Ona govori o kompromisu sa kreditorima Grčke, ali ne želi da odustane od zahteva za novim pregovorima o načinu vraćanja dugova. Centralno predizborno obećanje o uvođenju minimalca od 751 evra mesečno nova vlada i dalje želi da sprovede, ali tek nakon šest meseci razgovora o tome. Trebalo bi da bude ukinuta Agencija za privatizaciju TAIPED, ali je ipak opozvana uredba ministake koja je to bila naložila.

Grci sada očekuju objašnjenje premijera Aleksisa Ciprasa. On je najavio da će vlada o tome tokom vikenda izneti posebnu deklaraciju, a već u ponedeljak (9.2.2015.) se očekuje da on izađe pred parlament i zatraži da se poslanici izjasne o poverenju njegovoj vladi.

Pravnica Agapi Petropulou iz Atine čvrsto veruje: "Obaveze i poslovi koje ima vlada nateraće novi kabinet da zauzme umereniji pravac. Većina Grka i ne očekuje ništa drugo."

Da li se, samo dve sedmice nakon pobede Sirize, na stvari sada gleda trezvenije? Ljudi bi se radovali političkom zaokretu, veruje Petropulu - barem zbog nade da bi stvari mogle biti drugačije. Političari u izbornoj kampanji ionako mnogo toga obećavaju, a u najboljem slučaju sprovedu samo deo toga. "Čak i mala promena je bolje nego nikakva", kaže ova pravnica. Ranije vlade su ostavljale utisak da se ništa i nikada neće promeniti. Stoga su mnogi želeli političku alternativu.

Kriza tera na promenu načina razmišljanja

I ova 35-godišnja pravnica je tokom protekle godine morala da razmisli o alternativama. Ona sada ima nova područja delovanja koja imaju veze sa dužničkom krizom. "Pre krize sam se u prvom redu bavila zakonima i procesima koji se tiču trgovinskih poslova. Danas se prvenstveno bavim reprogramiranjem dugova i zahtevima banaka."

Osim toga je skok vrednosti švajcarskog franka doveo do očajanja brojne vlasnike nekretnina koji su uzeli hipoteke u toj valuti. Sada oni imaju problem da plaćaju rate kredita i nadaju se dogovoru s bankama.

Ipak, ima i onih koji u ovoj krizi vide i šansu. Jedan od tih je elektroinžinjer Iijas Janopulos. On se, nakon studija u Škotskoj i u Barseloni, 2013. godine vratio u Grčku i od tada radi na razvoju firme koja se bavi uslugama s takozvanim 3D-štampačima. On profitira od programa pomoći koji je pokrenuo grad Atina, a koji mu je omogućio da u jednom posećenom tržnom centru otvori radnju. Nada se da će jednog dana moći da posluje i bez pomoći. "Ni jednog trenutka nisam požalio to što sam se u Grčku vratio usred krize. Veru u bolja vremena ulivaju mi kreativni saradnici kojima sam okružen", kaže ovaj 36-godišnjak.

Janopulos radi praktično bez prestanka na razvoju svoje poslovne ideje. Nema vremena da se bavi politikom, ali može da zamisli da će situacija u Grčkoj krenuti nabolje. "Još je rano za procene. Mislim da moramo pričekati barem dva-tri meseca. To će sigurno biti kritičan period."

Svi se nadaju kompromisu

I Agapi Petropulu očekuje da predstoji kritičan period, posebno kada je reč o pregovorima sa kreditorima Grčke. Mnogi Grci u međuvremenu veruju da čak ni izlazak iz evrozone ne bi bio tako tragičan. "Verujem da u svojim zahtevima neće popustiti samo Grci, nego i kreditori. Mora se pronaći kompromis. Nikome nije u interesu izlazak Grčke iz evrozone", kaže Petropulu.

Mnogi Grci u međuvremenu izlaze na ulice tražeći da se postigne kompromis sa kreditorima. U četvrtak (5.2.2015.) je došlo i do demonstracija zbog pooštrenog kursa Evropske centralne banke. Povod je odluka da se više ne prihvataju grčke državne obveznice kao garancija za kredite koje uzima Centralna banka ove države. "Nećemo dozvoliti da nas ucenjuju", pisalo je na Fejsbuk stranici organizatora protesta.

"Podržaću novu vladu Grčke. Evropa konačno mora početi da nas poštuje", ljutito kaže jedna demonstrantkinja. Ne želi da kaže svoje ime, ali navodi da je geolog po struci i da je već pet godina bez posla. U proteklom periodu su je samo jednom pozvali sa biroa za nezaposlene i dobila je posao koji je bio plaćen 490 evra mesečno. "Nova vlada nam je vratila naš ponos", raduje se ona.