Grčka je bure bez dna

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Polako dolazi vreme da se suočimo sa tom spoznajom: evrosolidarnost je došla do tačke gde se dalje ne može. Penjući se ka vrhu planine, ona se zaglavila u nevremenu. A ministar finansija Volfgang Šojble nikako da se umori od svojih mantri o evru i Evropi i duva u rog da bi označio novi pokušaj da se taj vrh osvoji, ali niko od penjača više ne veruje da će to uspeti. To i ne može da im se zameri. Povlačenje je u ovakvoj situaciji bolje od juriša na vrh koji bi mogao da se pretvori u samoubilačku akciju…“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ovo o čemu sada govore Međunarodni monetarni fond i zemlje koje daju svoj doprinos finansijskom štitu, više je od praznih pretnji. Oni govore o realnom scenariju, možda čak i jedinoj mogućnosti da se evrozona spase od kolapsa: ako Grci ne budu ispunili uslove u vezi sa štednjom, leteće napolje. (…) Međutim, ako bi dotle došlo, to opet ne znači da su dosadašnje milijarde tekle uludo. Prvo, zemlje evrozone su imale obavezu da pomognu. Drugo: na ovaj načini su dobile na vremenu. Države i ekonomije su se pripremile za praktična pitanja. Šta će se desiti sa sporazumima koji predviđaju plaćanje u evrima? Kako će se osigurati Italija i Španija ako Grčka ode? Advokati su proučavali međunarodne ugovore, a evropski parlamenti su odobrili Finansijski štit i Fiskalni pakt. Oba sredstva u suštini nisu ni stvorena zbog Grčke, već zbog ostatka Evrope…“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Više se ni ne računa na tradicionalan način. Umesto toga, vodi se politička računica – a ona izgleda sasvim drukčije. Ona operiše sa nadama i pretnjama, najavama i buntom, istinama i varkama. Grčki problem se sastoji (…) i u tome što EU, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i nacionalne vlade nemaju koncept koji stvara poverenje. A bez poverenja milijarde ništa ne vrede. I to može da se izračuna.“

Volksštime (Magdeburg): „Propast Grčke predstavlja bankrot nesposobne političke klase. Ona je i dalje radila kao i uvek: mnogo obećavala, a ništa od toga nije ispunila. Planirane privatizacije – poslednje uporište za milijarde pomoći – blokiraju se tako žestoko da i poslednji i najdobronamerniji partner Atine mora da padne na teme. Gotovo je.“

Rajn cajtung (Koblenc): „Grčka ima mnogo veću moć u pregovorima i mnogo više mogućnosti da ucenjuje međunarodnu zajednicu nego što mnogi misle. Ako grčka emisiona banka bude štampala sveže evre da bi ih zajmila pod dubioznim okolnostima, kasniji izostanak platežne moći ići će na teret svih banaka u evrosistemu. Grčka bi na taj način mogla da čak udvostruči troškove državnog bankrota…“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Grčka je ponovo pred bankrotom. Ispostavilo se da je ta zemlja bure bez dna. U Nemačkoj i Međunarodnom monetarnom fondu polako se probija spoznaja da kolaps više ne može da se zaustavi. Otkako je grčka katastrofa pre dve godine otvoreno izbila, u Atini se nije desilo ništa što bi moglo da ubije zlo u korenu. Groteskno naduvani državni aparat i dalje je beskoristan.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Treba li pustiti Atinu da padne u ponor ili je – uz pritisak da izvrši reforme – snabdeti novim novcem? To je u principu osnovno pitanje na koje će Evropljani morati da odgovore tokom sledećih nedelja. Za sve više političara, odgovor je jasan, pogotovo ako oslušnu svoje birače kojima je odavno dosta čitave ove krize. Ali, možda bi razni političari koji se zalažu za izbacivanje Grčke iz evrozone najpre trebalo i da malo razmisle o posledicama tog izbacivanja pre nego što obrišu Grčku sa karte evrozone. Oni se igraju vatrom koju su zapravo morali da gase.“

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon