Grčka – kriza ubija demokratiju?

U jednom su svi politikolozi gotovo jednoglasni: uoči izbijanja dužničke krize demokratija je u Grčkoj funkcionisala kao nikada u istoriji. „Nakon svrgavanja vojne diktature 1974, Grčka se razvila u pravu demokratiju zapadnog kova, sa stalnim promenama političke vlasti“, kaže sociolog i publicista Ilijas Kaculis. Svih tih godina demokratija nije bila dovođena u pitanje. Svoju demokratsku slobodu građani su šta više vrlo često i javno iskazivali kroz masovne proteste ili štrajkove.

Etablirane stranke oslabile sistem

No, kako smatra politički savetnik Levteris Kusulis, u toj demokratskoj kulturi preterano je do izražaja došla snaga etabliranih političkih stranaka koje su sve te godine gušile formiranje ozbiljnije vanparlamentarne opozicije. Tome su doprinele i same političke stranke. Kada je Vlada pre desetak godina započela sa registracijom građanskih inicijativa i pokreta, na spisku se odjednom našlo preko 45.000 organizacija. No iza velike većine su se zapravo krile velike političke stranke kojima je stalo do sprečavanja formiranja ozbiljnije konkurencije, ali i do ubiranja državne pomoći za nevladine organizacije. Zbog toga se nikad nije ni razvila ozbiljnija NVO-scena. Svemoć stranaka u svim sektorima političkog života, širom je otvorila vrata bujanju klijentelizma. Tu su značajnu ulogu, kako smatra Kusulis, odigrali i grčki mediji koji daju prostora novim idejama samo ako se one uklapaju u „igru“ etabliranih struktura moći.

Neonacisti u usponu

Građani Grčke trenutno se nalaze u velikoj dilemi: s jedne strane postojeću vladajuću političku kastu smatraju odgovornom za krizu, a s druge strane bi ta ista kasta trebalo da ih izvede iz krize. Ključna reč „kriza“ je i ta zbog koje većina politikologa u zemlji očekuje i promenu političkog pejzaža u Grčkoj. Taj trend bio je uočljiv i na dvostrukim izborima prošle godine kada su etablirani konzervativci i socijalisti izgubili 15 odsto stalnih birača. Već to je ukazalo na postepeno raslojavanje političke scene u Grčkoj i izlazak nekih stranaka na scenu kojima se do sada nije pridavao neki veći značaj. No raspadanje političke scene i slabljenje etabliranih tzv. „narodnih“ stranaka u Grčkoj, sa sobom donosi i mnoge, nimalo pozitivne propratne pojave. Od prošle godine u grčkom parlamentu tako sede poslanici neonacističke stranke „Zlatna zora“ čiji pripadnici su se borili u redovima vojske Republike Srpske za vreme rata u Bosni i Hercegovini i koji se zalažu za prekrajanje granica na Balkanu. U trenutnim ispitivanjima javnog mnenja ta stranka je treća najjača politička snaga u zemlji, a veliki su izgledi i da na evropskim izborima sledeće godine uđu u Evropski parlament. „Iskreno se nadam da je taj uspeh samo privremen“, kaže poslanica Demokratske levice u parlamentu Marija Đanakaki. No ispitivanja pokazuju suprotan trend. Jačanje radikalnih stranka će se nastaviti ukoliko demokratske snage ne reaguju na vreme.

Autori: Janis Papadimitriu / Nenad Krajcer

Odgovorni urednik: Ivan Đerković