Grčka može da se nada novim milijardama

Uklonjene su sve prepreke za uplatu nove tranše od devet milijardi evra, za Grčku veoma važne sume novca, jer se krajem maja očekuje naplata grčkih državnih obveznica u milijardskim sumama. „Bili su to najteži pregovori do sada“, priznao je grčki ministar finansija Janis Sturnaras. „Ipak, verujem da smo ostvarili većinu naših ciljeva.“

Neslaganja je bilo u daljem sprovođenju administrativnih reformi i liberalizaciji tržišta rada. O tome grčki premijer Samaras nije želeo da otkrije detalje. Konzervativni šef vlade samo je nagovestio svoje zadovoljstvo postignutim dogovorom – na vreme, uoči izbora za Evropski parlament. Od 500 miliona evra direktno profitira milion građana, tvrdi Samaras.

U njegovim izjavama nagoveštava se duh predizborne kampanje. „Obećali smo narodu da ćemo sprečiti izlazak Grčke iz evro-zone i u tome smo uspeli. Obećali smo da ćemo se suočiti sa privrednom recesijom i to obećanje smo održali. Štaviše, obećali smo i da ćemo deo naših prihoda uložiti u privredu, kako bi pomogli grčkom narodu koji je najveća žrtva u ovim teškim vremenima. I to je ono što sada činimo“, objasnio je šef grčke vlade.

Finansijska pomoć u zamenu za strukturne reforme

Samaras neprestano govori o novom „primarnom suficitu“ u grčkom budžetu. Reč je o plusu bez obračunate kamate, koji Atina mora plaća poveriocima. Još preciznije rečeno: prema računici premijera Samaraca, Grčka danas ima veće prihode od rashoda, ako se ne uračunaju kamate. Iz Brisela o tome nema zvaničnih ocena, prve dugoročne prognoze očekuju se krajem aprila, ali grčki premijer nema nameru da čeka procenu zvaničnika u Evropskoj uniji. On je još početkom sedmice najavio isplatu „socijalnih dividendi“ zbog navodno viška u grčkom budžetu.

Samaras je istovremeno najavio i smanjivanje izdvajanja za socijalne doprinose od jula 2014, uz pomoć kojih bi tržište rada trebalo da bude prošireno. Ipak, najugroženiji, uključujući i beskućnike, mogu da računaju na pomoć države, a to se odnosi na građane sa primanjima ispod 1.500 evra. Drugim rečima, grupi građana sa najnižim primanjima pripadaju i policajci i profesionalni vojnici, za koje se zna da su tradicionalno naklonjeni konzervativnim političkim snagama.

Tek na kraju govora, premijer Grčke se osvrnuo na strukturne reforme dogovorene sa međunarodnom Trojkom. Nadležni će morati da učine više kako bi se ojačala privredna konkurentnost i smanje cene. Samaras je priznao da je reč o reformama koje su druge evropske zemlje sprovele još pre par godina i da je taj izazov sada i pred Grčkom. Pri tome se suštinske reforme odnose na gašenje regulatornih tela u gotovo svim oblastima, bilo da je reč o proizvodnji namirnica, štampanju knjiga ili plasmanu lekova na tržištu.

Nezadovoljstvo u vladajućoj koaliciji

Prema aktuelnom izveštaju Organizacije za privrednu saradnju i bezbednost (OECD), Grčka je na poslednjem mestu po liberalizaciji tržišta. Ukoliko tražene reforme budu sprovedene, efekat će, kako tvrde stručnjaci, biti prilično pozitivan za grčku privredu. Neke procene govore i dodatnih pet milijardi evra prometa. Nije da se o preporukama OECD-a sa Atinom nije razgovaralo i ranije, ali je Grčka uglavnom pružala otpor.

Odbijanje državnog vrha moglo bi se objasniti nezadovoljstvom u prvim vladinim redovima i čelnim privrednicima. Protiv liberalizacije tržišta u domenu izdavaštva izjasnio se poslanik i bivši gradonačelnik Atine Nikitas Kaklamanis, otvoreno pravdajući svoj tvrd stav patriotskim, a ne tržišnim razlozima. U Grčkoj se poslednjih meseci često govori o pokušaju „dehelenizacije“ nacije, a sada i o trivijalizaciji knjige.

Autori: Janis Papadimitriju / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković