Grčka na čelu EU

Još početkom decembra je u Briselu, na sastanku sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, grčki premijer Antonis Samaras izneo pregled glavnih prioriteta svoje zemlje do juna 2014: Atina želi da promoviše ekonomski rast i socijalnu i koheziju Evrope, kao i da se bavi politikom izbeglica u EU. I bankovna unija spada u prioritete.

Što se tiče privrednog rasta, koaliciona vlada konzervativaca i socijalista u Atini čak želi da posluži kao primer i pozitivno iznenadi partnere EU: Grčka je 2013. prvi put za deset godina ostvarila primarni budžetski suficit, a 2014. želi da se vrati na putanju rasta. Ali retki su oni koji u to veruju, povremeno se čak postavlja pitanje da Grci možda nisu preopterećeni predsedavanjem EU.

"Uprkos krizi, Grčka će biti u stanju da dobro predsedava EU. Uspešnim predsedavanjem EU Grci žele da poprave svoj imidž i povrate kredibilitet", smatra Panajotis Jokeimidis, profesor evropske politike na Univerzitetu u Atini.

To mišljenje deli socijalistička poslanica Silvana Rapti, koja važi za blisku saradnicu grčkog ministra inostranih poslova Evangelosa Venizelosa. „Sumnje je bilo i u belgijsko predsedavanje 2010. jer ta zemlja u to vreme nije imala vladu, ali njenu unutrašnju krizu Evropska unija nije osetila", ističe Rapti.

Socijalna Evropa

Atina preuzima rotirajuće predsedavanje EU po peti put, posle 1983, 1988, 1994, i 2003. godine. Kao ni jedna druga zemlja EU, Grčka se zalaže za socijalnu Evropu, ali u tome postiže veoma skroman uspeh. Godine 1988, tadašnji grčki premijer Andreas Papandreu, insisitirao je na stvaranju Evropske socijalne povelje, ali je ona zbog drugih, gorućih problema, ostala nedovršena.

Sledeće godine, Grčka bi mogla da uspe u svojoj nameri, smatra Silvana Rapti. Jer, želja za socijalnom Evropom sve je izraženija, a oni koji su dugo bili protiv te ideje, sve više su izolovani. Čak i u bogatim zemljama kao što su Nemačka, Francuska i Velika Britanija, narod čezne za socijalnom Evropom, smatra Rapti.

Predsedavanje EU - pošteni posrednik

Grci su takođe svesni činjenice da je u poslednjih nekoliko godina rotirajuće predsedavanje EU izgubilo na značaju i uticaju. Ugovorom iz Lisabona, koji je na snagu stupio 2009. ,Evropski savet se više ne rukovodi za rotirajućim predsedništvom, nego za stalnim predsednikom, koji obezbeđuje kontinuitet na čelu EU. Rotirajuće predsedništvo sada ima samo ograničena ovlašćenja, priznaje i Venizelos.

Profesor Jokeimidis pak veruje da (rotirajući) predsedavajući EU i sada sigurno ima opcije - tako što može da bude pošteni posrednik u institucionalnoj strukturi EU, tako da Komisija, Parlament i nacionalne vlade mogu da se dogovore o zajedničkim stavovima. Grčka neće zloupotrebiti svoju predsedništvo da reši svoje probleme, kaže ovaj profesor evropske politike.

Jokeimidis je bio svedok svih prethodnih predsedavanje Atine, kao konsultant Ministarstva inostranih poslova i član grčke pregovaračke delegacije. Kao poseban fokus ovih prvih 6 meseci 2014. trebalo bi da imaju izbeglička i imigraciona politika EU, smatra Joakeimidis. Jer i u ovoj oblasti ima napetosti između panevropskog i nacionalnih interesa: "Na dnevnom redu je jačanje agencije za kontrolu granice Fronteks, kao i konsultacije sa novoimenovanim radnom grupom EU za Mediteran", kaže ekspert iz Atiine.

Autor: Janos Papadimitriu / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon