Grčka pred bankrotom

Ogromni dugovi i falsifikovane državne statistike, uzroci su gubljenja poverenja u Grčku, ne samo unutar Evropske unije nego i na svetskom tržištu finansija. Dug za vratom vlade u Atini iznosi preko 300 milijardi evra. Godišnje, ta zemlja pravi dug u visini od 12,7 odsto svog bruto društvenog proizvoda. Profesor ekonomije na Univerzitetu u Lajpcigu, inače i sam Grk, Spiros Paraskevopulos, korene problema vidi u ponašanju u prošlosti:

„Politika razvoja se u proteklih 30 godina bazirala na podsticanju potrošnje. Najgore je što svi znaju da, kada finansiraju potrošnju kreditima, dođe dan i kad krediti moraju da se vrate. Grčka je živela iznad svojih mogućnosti, kako država tako i njeni građani.“

Dok je bilo drahme – inflacija, a danas…

I tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka Grčka je bila suočena s finansijskim poteškoćama. U to vreme, vlada je izlaz našla u inflaciji vlastite valute, što je tada bila drahma. Tako se smanjivao uvoz, a povećavao izvoz. Ta politika je, stupanjem u zonu zajedničke valute evro, postala nemoguća, kaže ekonomski ekspert Babis Papadimitrou.

„Politička elita i Vlada Grčke proteklih godina nije shvatila šta to znači monetarna unija. Sasvim je razumljivo da morate da smanjite svoj deficit ukoliko delite svoju valutu s drugim državama. Vlada je dugo ignorisala taj princip. Nisu sprovedene neophodne reforme.“

Bez „Fakelakija“ nema posla

Glavni problem Grčke jesu troškovi javnog sektora. Tu moraju da se sprovedu korenite reforme, smatra profesor Paraskevopulos. Uštede moraju da se ostvare prvenstveno smanjenjem plata državnih službenika. U razumne mere, ubrajaju se i ukidanja poreskih olakšica i zamrzavanje otvaranja novih radnih mesta u državnoj službi. Ne sme da izostane ni borba protiv utaje poreza i korupcije.

Svake godine Grčkoj, na razne načine, iz ruku izmakne oko 20 milijardi evra poreza. Statistike pokazuju: Svaka porodica u toj zemlji godišnje plati 1.600 evra mita. Bez „fakelakija“, kako Grci zovu kovertu s novcem, ne može da se obavi nijedan posao. Profesor Paraskevopulos kaže:

„Imamo vrlo nisku produktivnost. Stranke koje su se menjale na vlasti, donosile su odluke u korist svoje političke klijentele, i tako sada imamo prenaduvan državni aparat koji odnosi neverovatnu količinu novca. To je mesto od kojeg se mora početi sa reformama. To je lako reći, ali kad se s tim krene, onda se mora računati i s reakcijama ljudi pogođenih takvom odlukom.“

Autori: Stamatis Asimenios / Azer Slanjankić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković