Grčka traži žrtvene jarce

Polazna tačka spekulacija koje su preplavile medije, bili su tekstovi objavljeni u atinskim nedeljnicima „To Vima“ i „Proto Thema“. U njima je pisalo da je 89-godišnja Margarita Papandreu (inače majka bivšeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua), koristeći lažno ime, položila oko 500 miliona dolara na račun jedne švajcarske banke. Dokaza za te navode nije bilo; oba nedeljnika su se za svoje tvrdnje pozivali na izjave vodećih finansijskih službenika nadležnih za porez.

Oni su naveli da se, zapravo, iza jednog određenog imena spomenutog na takozvanom spisku „Lagard“, zapravo krije Margarita Papandreu. Reč je o listi koja je dobila ime po bivšoj francuskoj ministarki finansija i sadašnjoj šefici Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, a na kojoj se nalaze imena i bankovni podaci grčkih vlasnika računa u švajcarskoj podružnici banke HSBC. Taj spisak francuska vlada otkupila je od jednog saradnika te banke i još 2010. godine predala grčkom ministru finansija Jorgosu Papakonstantinuu. Međutim, ubrzo nakon što je spisak stigao do tog ministra, njemu se u lavirintu grčke birokratije, zameo svaki trag. U javnosti se pojavio tek u oktobru ove godine kada ga je otkrio atinski novinar Kostas Vaksevanis i delimično objavio u svom političkom magazinu „Hot Doc“.

Prljava politička kampanja?

Bivši grčki premijer Papandreu negira sve te navode i tvrdi da je reč o prljavoj kampanji koja se vodi protiv njega i njegove porodice. To možda čak i nije toliko daleko od istine s obzirom na to da je opštepoznato da je Papandreu tokom svog mandata stvorio mnoge neprijatelje upravo u svetu medija. On se, naime, za razliku od svojih prethodnika, protivio tome da se vodećim medijima u Grčkoj pruži finansijska pomoć preko banaka.

Da bi zaista moglo da bude reči o „prljavoj“ kampanji protiv porodice Papandreu, svedoči i činjenica da i mnogi navodni svedoci negiraju da su ikada dali bilo kakvu izjavu u vezi spomenutog spiska „Lagard“. „Nikada nisam ništa ni čuo o tom spisku, niti sam ikada spomenuo ili naveo bilo kakvo ime koje bi bilo u vezi s tim slučajem“, izjavio je, na primer, početkom decembra, porezni istražilac Nikos Lekost. Njega, naime, grčki mediji navode upravo kao glavnog pokretača i čoveka koji je otkrio ceo skandal.

Magično proširenje spiska

Drugim rečima, za sada ostaje još uvek otvoreno pitanje kada će Grci konačno dobiti na uvid spisak konkretnih imena poznatih poreskih grešnika koji su (dokazano) milijarde evra „prošvercovali“ iz zemlje u inostranstvo. Vlada pokušava da smiri situaciju navodeći uvek iznova kako se s time u svezi ubrzano pregovara sa Švicarskom. Međutim, mnogi sumnjaju u pozitivan ishod tih pregovora. „Pregovori bi trebalo da dovedu do poreskog ugovora između Grčke i Švajcarske. Međutim, ukoliko je moral po pitanju plaćanja poreza u zemlji ionako slab, tada se on sigurno neće povećati nekakvim poreskim ugovorom sa nekom drugom zemljom. Mnogi će se sigurno zapitati: ako već godinama nisu plaćali porez u svojoj zemlji, zašto bi odjednom trebalo da počnu da ga plaćaju u Švajcarskoj“, kaže na primer Mišel Derober, rukovodilac poslova u Udruženju švajcarskih privatnih bankara.

Ali, ukoliko ne postoje zvanične informacije, tada mnogo slobodnog prostora ostaje za razne spekulacije. U međuvremenu, u javnosti kruži sveukupno pet različitih spiskova sa imenima navodnih poreskih grešnika. Spomenuti spisak „Lagard“ sada je dopunjen spiskom grčkog Bankarskog udruženja na kome se nalaze imena poznatih i izuzetno imućnih klijenata. Objavljena je i lista sa 54.246 imena klijenata koji su, prema navodima grčkog Ministarstva finansija, od početka izbijanja krize sveukupno na račune u inostranstvo prebacili oko 22 milijarde evra. Isto tako, spomenuti atinski nedeljnik ovih dana objavio je svoj posljednji spisak: reč je o 1.747 imena onih koji su se „odjednom, preko noći“ nedavno obogatili.

Traži se žrtveni jarac

Iako se imena razlikuju, svi ti spiskovi ipak imaju nešto zajedničko: nude prostor za stvaranje novih sumnji kao i mnogo materijala za razgovore – ali, ni jedan od njih do sada nije ponudio dokaze. Da li je reč samo o potrazi za žrtvenim jarcima?

Posao koji sada obavljaju mediji zapravo pripada grupi zadataka koje bi trebalo da obavljaju poreski i finansijski službenici. Ali oni, očigledno, ne rade onako kako bi trebalo. „Neki od tih službenika u ministarstvima su bili dovoljno kvalifikovani, neki nisu, a oni treći su samo čekali da im prođe radno vreme i da mogu da odu kući“, kaže na primer za atinski nedeljnik profesor informatike i bivši generalni sekretar Ministarstvu finansija Diomidis Spinelis. On lično više nema preterano poverenja u rad državnih službi i nedavno je predložio nešto sasvim novo. Pokrenuo je internet-stranicu na kojoj svaki građanin koji to želi može sasvim anonimno da prijavi slučajeve korupcije i utaje poreza koji su mu poznati.

Njegovu ideju počeli su da slede i mnogi drugi. Nedavno je, na primer, jedna mlada, 22-godišnja Grkinja otvorila stranicu na internetu pod naslovom: „Platio sam mito“. Na njoj se, za samo nekoliko nedelja, prijavilo više stotina osoba koje priznaju da su plaćale mito i to prvenstveno u javnim bolnicama, prilikom polaganja vozačkog ispita kao i nekim državnim službenicima.

Autori: Janis Papadimitriu / Željka Telišman
Odg. urednik: Ivan Đerković